Мустафа се терети за удружени злочиначки подухват са умишљајем

Специјализована већа Косова (позната и као Суд за злочине ОВК) објавила су редиговану оптужницу, на девет куцаних страна, против Саљија Мустафе, званог Командант Цаљи (48), који је јуче ухапшен и изручен Хагу, где му предстоји суђење.

 

Како се наводи у оптужници, он је све време периода за који је оптужен, био командант герилске јединице Безбедносно-информативне агенције (Агенција) која је бројала 500 до 600 војника и припадала оперативној зони Лаб, Ослободилацке војске Косова (ОВК) и деловала са једног имања у селу Злаш.
Мустафа се терети да је са другим припадницима своје јединице учствовао у “удруженом злоциначком подухвату (УЗП)”, те да су деловали “у оквиру заједничког умишљаја да се ти злочини изврше”, а кривична дела наведена у оптужници извршили су, поред Мустафе, “извесни припадници ОВК против лица затворених на имању у Злашу”.
Све жртве кривичних дела биле су грађани СРЈ, који нису активно учествовали у непријатељствима, а Мустафа је био свестан те чињенице, сматра тужилаштво.
Од 1. априла 1999. до пред крај априла 1999, Мустафа и извесни војници ОВК, припадници полиције и стражари имали су заједнички циљ да саслушавају и злостављају затворенике које су држали затворене на имању у Злашу. Тај заједнички циљ, према наводима оптужнице, подразумевао је произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучења и убиства.
Објашањвајући удружени злочиначки подухват , тужилац у оптужници наводи да је “алтернативно, Мустафа могао предвидети да би један или више учесника у њему могли да изврше кривично дело убиства или да употребе друга лица за вршење кривичних дела у склопу заједничког циља”, те да је “вољно пристао на тај ризик”.
Међу другим учесницима у овоме су, наводи се, и војници ОВК звани Табут или Табути или Командант Табути, Иљми ВЕЉА, Бими, Дардан, Африм, као и још неки војници ОВК, припадници полиције и стражари на имању у Злашу.
Мустафа се терети да је као командант јединице Агенције значајно допринео на разне начине остваривању заједничког циља: командовањем, управљањем, контролисањем, односно неким другим видом утицања на припаднике ОВК који су се налазили на имању у Злашу, укључујући и друге учеснике употребили за вршење злочина којима се остваривао заједнички циљ.
Допринео је и надзором и/или учешћем у управљању затвором на имању у Злашу, затим учешћем или издавањем наређења: за произвољно лишавање лица слободе или њихово држање у заточеништву, затим сурово поступање и/или мучење.
Тужилац сматра и да је Мустафа злочинима допринео непредузимањем одговарајућих мера да обезбеди човечно поступање са лицима затвореним на имању у Злашу, као и да је вршио друге видове подстрекавања или помагања у вршењу кривичних дела, укључујући лично присуство и лични пример извршења кривичног дела.
Током читавог инкриминисаног периода, он је био командант јединице Агенције и признати вођа на имању у Злашу које је служило као затвор, па је и де јуре и де факто руководио и командовао припадницима ОВК који су извршили кривична дела наведена у оптужници.
Конкретно у оптужници се наводи да су од 1. до 19. априла 1999. године Мустава и извесни други припадници ОВК, међу којима војници звани Табут или Табути или Командант Табути, Иљми Веља, Бими, Дардани Африм, без редовног законског поступка лишили слободе на имању у Злашу најмање шест лица.
“Држали су их под стражом, између осталог и у једној закључаној штали, и подвргавали суровом поступању и мучењу”, наводи се у оптужници и додаје да су у затвору успоставили и одржавали нехумане услове заточеништва.
Затворенике су испитивали, претили им, физички и психички злостављали, премлаћивали разним предметима, палили су им кожу, претили им смрћу, спроводили дискриминацију на политичкој основи, као и застрашивање, малтретирање…Док су их држали у заточеништву, на неке затворенике су мокрили на очиглед других затвореника, а пребијали су их готово свакодневно.
Злостављање на имању у Злашу имало је код жртава за последицу губљење свести, преломе костију, понижење, телесну унакаженост, тешке подливе, опекотине и ране, обилно спољно крварење, као и душевне и телесне тегобе које су се наставиле и након што су жртве пуштене на слободу, наводи се у оптужници.
Тужилац закључује да је својим чињењем и нечињењем Мустафа учешћем у удруженом злочиначком подухвату извршио и/или помагао у извршењу кривичних дела произвољног лишавања слободе, суровог поступања, мучења и убиства.
Даље, у редигованој оптужници се наводи да Мустафа сноси индивидуалну кривичну одговорност за кривична дела ратних злочина: произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.
Имена жртава су редигована као и одређени део текста у оптужници.
Тужилац је указао да су се кривична дела описана у оптужници десила у контексту оружаног сукоба и била су повезана са тим сукобом на Косову између ОВК и снага СРЈ и Републике Србије, укључујући јединице Војске Југославије (ВЈ), јединице полиције и друге јединице Министарства унутрашњих послова (МУП), као и друге групе које су се бориле на страни СРЈ и Србије.
ОВК је имала командну структуру, контролу над територијом и планирала је и изводила дејства на Косову. Оружани сукоби, у којима су учествовале разне снаге, вођени су широм Косова пре, у току и после периода који се помиње у оптужници.