Наша сликарка са сликарима света у Хургади
ИРИНА ЧЕРЊАВСКИ ШАНТРИЋ на другом Интернационалном арт-фестивалу у Египту
Академска сликарка и песникиња Ирина Черњавски Шантрић је са сликаркама Катарином Новаковић из Лесковца и Александром Гедеон из Смедереске Паланке ове године, други пут заредом, учествовала на седмодневном Интернационалном ликовном симпозијуму у Хургади у Египту, у трајању од 25 септембра до 2. октобра. У познатом туристичком летовалишту на обали Црвеног мора у организацији Галерије „Острака“ учешће на овој манифестацији овога пута је узело преко 50 ликовних стваралаца.
-У савршеној организацији „Острака“ галерије и господина Мохамеда Фарука Хемиде и његових синова, и Министарства туризма и антиквитета, по позиву, ове године смо учетвовале нас три из Србије. Ликовни симпозијум је подразумевао свакодневно сликање, а наша дела по завршетку изложена на изложби и остају организаторима. Прошле године фестивал је био посвећен искључиво женама, а ове године је општег карактера и на високом нивоу јер су окупљени сликари са озбиљним каријерама. – Ове године смо обишли пирамиде у Гизи и пустињу која је мистична и не постоји ниједна реч чак ни архаична којом се може дочарати та лепота и силина. Обишли смо и бедуинско село и видели како се тамо живи. Када сам на њиховим простиркама видела шаре које су исте као и на нашим ћилимима доживела сам културолошки шок јер је орнамент који се налази у беуиндском селу потпуно идентичан нашем орнаменту, орнаменту са Балкана, оранменту из Русије, Бугарске… С тога се питам да ли смо ми сви, негде, мигрирали толико често, толико дуго да смо се раздвојили на нације и народе, а у ствари смо један народ, каже Ирина Черњавски Шантрић. Посебан значај овакве манифестације је интернационална културолошка размена на свим пољима. Сликарка и поетеса Ирина Черњавски Шантрић, која потиче из Пећи и која има руско порекло представила се својим сликама свуда где је била позвана, а било је бројних гостовања у Србији и у свету. Током претходних година није презала ни од короне већ је гостовала у Скопљу у суседној Северној Македонији, у Истри у Хрватској, у Египту, Румунији, Пољској. А пре корне боравила је и у Москви. Ирина Черњавски Шантрић, која поред талента и посвећености сликарству показује и отвореност за најширу уметничку и људску комуникацију без предрасуда, заслужује да се уз њено име дода епитет српске амбасадорке сликарства са Косова и Метохије. Њен таленат, рад и космополиткси дух су је узенели на висок уметнички ниво.
С.Ђукић
