Обновићемо Цркву Свете Недеље из 1371. године у Призрену

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и председник хумантиране организације „Солидарност за Косово” Арно Гујон изјавио је, у уторак 26. марта, да ће та хуманитарна организација ове године помоћи обнову Цркве Свете Недеље у Призрену из 1371. године. Из Министарства спољних послова саопштено је да је Гујон, након научног скупа „Косово и Метохија, историја и културно наслеђе” на Богословском факултету у Београду, навео да ће се увек борити за очување културне баштине на КиМ која је, према његовим речима, српска и православна, али и универзална и део је вредне хришћанске цивилизације која је чувана вековима. „Хуманитарна организација ‚Солидарност за Косово‘ ове године помоћи ће обнову Цркве Свете Недеље у Призрену из 1371. године. Сваке године, у сарадњи с Епархијом рашко- -призренском и владиком Теодосијем, обновимо једну цркву или манастир и тако помажемо да се сачува драгоцена културна баштина, која је на понос српског народа али и целог човечанства”, изјавио је Гујон. Он је додао да су 2004. године албански екстремисти покушали силом да униште ову баштину, а да данас то чине историјским ревизионизмом, представљајући српско православно наслеђе као албанско. Цркву Свете Недеље у Призрену као и још 22 српске светиње на Косову чува косовска полиција као и споменик на Газиместану. Манастир Високи Дечани обезбеђују припадници Кфора. Црква Свете Недеље у Призрену је храм Српске православне цркве који је подигнут на темељима старије сакралне грађевине. Према пронађеном ктиторском натпису, старија црква је била посвећена Богородичном Ваведењу и задужбина је младог краља Марка Мрњавчевића (1371 — 1395) подигнута 1370/1371. године. Остаци цркве Краљевића Марка откривени су 1966. године испод новије цркве Свете Недеље. Фреске које су прекривале зидове цркве нађене су само у фрагментима. У рушевинама храма сачувао се још један изузетан споменик српске средњовековне епиграфике – надгробни белег монахиње Марине, чије је народно име било Струја. Сачуван је клесани надвратник са улаза у припрату на којем је забележен Марков ктиторски чин. Налази се у делу града под именом Поткаљаја, који је раније био српска четврт, а смештен је на падини брда изнад града, на чијем врху се налазе остаци Призренске тврђаве тзв. Каљаје. Црква је једнобродна грађевина, малих димензија, са осмостраном куполом, зидана каменом и опеком, са мало сачуваног живописа у њеној унутрашњости. З. Влашковић