Од 1.025 ваздушних напада на КиМ само 58 погодило циљеве

 Напад НАТО савезника на СРЈ је започео 24. марта 1999. године и трајао је пуних 78 дана, све до закључења Кумановског споразума, 10. јуна 1999. године.

 

Да би испунила своје ратне циљеве алијанса НАТО је поред разарања цивилне и војне инфраструктуре, посебну пажњу обратила уништавању војног потенцијала Треће армије, односно 52. Приштинског корпуса, чији је задатак био одбрана Косова и Метохије. У току кампање НАТО авијација је извела 3.000 авио полетања која су за циљ имала уништавање мобилних циљева ВЈ на Косову и Метохији, првенствено оклопних возила, артиљерије и војних возила. У 1.995 случајева пилоти НАТО-а су тврдили да су нешто погодили. Током трајања ваздушних напада НАТО је објавио да је уништен чак 181 тенк, 317 оклопних транспортера, 857 артиљеријских оруђа и 600 војних возила. Све је била лаж. Пред крај рата извештај је коригован на 120 тенкова, 220 оклопних транспортера и 449 артиљеријских оруђа. Коначно, 16. септембра 1999. године на конференцији за штампу НАТО-а објављени су дефинитивни резултати, (опет неистине) који су настали после детаљне истраге на Косову и Метохији: уништено 93 тенка, 153 оклопна транспортера, 389 артиљеријских оруђа и 339 војних возила. Током ратних дејстава на Косову и Метохији у ратној формацији Приштинског корпуса биле су потчињене 15. оклопна бригада (тенкови Т-55), 211.ок.бр. (М-84) и 252.ок.бр. (М-84), те тенковски батаљони 243. механизоване бригаде и батаљони моторизованих бригада ( у свом саставу тенкове су имале 78, 125 и 549.мт.бр.) – све скупа до 300-350 тенкова. ВЈ је објавила званично следеће губитке у техници на простору Косова и Метохије: 13 тенкова, 8 оклопних транспортера и 27 артиљеријских оруђа. Већ крајем јуна 1999. године на Косово долази специјални тим од 35 људи, који су чинили НАТО и већим делом УСАФ официри, са задатком утврђивања стварног броја уништених мобилних циљева на Косову. У наредном периоду тим је обишао 429 локација на Косову и Метохији по којима је дејствовано у циљу уништења тенкова и осталих циљева. Са око 2.600 начињених фотографија тим се враћа у штаб авијације у Рамштајну у Немачкој. Извештај је говорио да је авијација била ефикасна у уништавању непокретних циљева, попут бункера и мостова, али да је пронађено мало уништених мобилних циљева, те да се на основу тога могу само 58 напада сматрати успешним (од 1.025, који су сматрани успешним). Практично тим је потврдио речи генерала Небојше Павковића о губицима ВЈ на Косову. Нико није био задовољан извештајем па се приступило изради студије, која би на основу расположивог материјала дошла до повољнијег резултата. Конкретно, што се тиче тенкова кренуло се од тога да је у 181 авио нападу дејствовано по њима. Тим за претрагу је на лицу места пронашао 26 олупина – 14 тенкова и 12 самоходних оруђа. За остала 67 тенка и самоходна оруђа, чији остаци нису пронађени, докази су добијени комбинацијом и упоређивањем: снимака из кокпита, извештајем пилота авиона, снимака пре и после дејства по циљевима (са сателита, беспилотних летелица и сл.) и на основу разних обавештајних извора. Што се тиче осталих напада сматра се да је у девет случајева дејствовано по лажним циљевима, 19 напада је било вишекратно (више напада у истом дану, по истом типу мета у радијусу од 2НМ). У 60 случајева није било могу
ће доказати успешност напада. Релативно мало уништених тенкова, који су пронађени на Косову и Метохији НАТО експерти оправдавају чињеницом, (опет лажима), да је ВЈ редовно после напада извлачила и склањала оштећену технику. Званична информација Војске Југославије је да је уништено само 13 тенкова на Косову и поред хиљада налета НАТО авијације. Чињеница је да НАТО-овци нису смели копнено на КиМ и да им је за то требало бар пола милиона војника. НАТО бомбама су се иживљавали бацајући их са 15 и 20 километара висине најчешће на цивиле и цивилне објекте. Промашаје у гађању војних покретних циљева упражњавали су бацајући бомбе на непокретне мете, села, градове, мостове, болнице… З. Влашковић