Најновије вести

Oливери Радић „Ђоко Вјештица”, Ради Комазец награда Интерфера 2021.

За само недељу дана две новинарке нашег листа добиле су значајна новинарска признања. Оливери Радић, дописници „Јединства” из Ораховца, једногласном одлуком жирија Удружења новинара Србије припала је овогодишња награда за новинарску хуманост ,,Ђоко Вјештица”, док је Рада Комазец, новинарка и директорица „Панораме-Јединства” добитница друге награде коју додељује Интернационални фестивал репортаже (Интерфер) у категорији новинске репортаже.

 

 

Ове године на конкурс за награду „Ђоко Вјештица” пристигло је пет предлога и по оцени жирија сви кандидати имали су биографије богате хуманитарним радом, ипак дописница приштинског „Јединства” Оливера Радић награду је заслужила, како својим новинарским радом, тако и личним ангажовањем за помоћ породицама у угроженим срединама на Косову и Метохији. – Својим текстовима, снимцима и медијским објавама у листу ,,Јединство”, радио станицама ,,Светигора” и ,,Слово љубве”, бројним другим емитерима, на порталу ,,Православие.ру.” и другим дигиталним платформама мотивисала је хиљаде људи широм света да подрже хуманитарне акције и помогну својим новчаним прилозима – каже се у образложењу жирија. Последњих годину дана јавност прати акцију ,,Божур за децу Ораховца”, чији је циљ прикупљање новца за изградњу прве спортске сале за децу у Ораховцу, једну од најугроженијих српских енклава на Косову и Метохији. Обезбедила је и ове школске године месечну стипендију за сваког ученика гимназије у Ораховцу (укупно 13), и то чини већ седму годину за редом. За гимназију у Ораховцу је, као новинар, у сарадњи са хуманитарним организацијама, обезбедила намештај, опрему за рачунарски кабинет и учионице за хемију, биологију. Награда за новинарску хуманост „Ђоко Вјештица” установљена је 2011. године, а додељује се за медијске прилоге у штампаним, електронским или онлајн медијима који покрећу и мотивишу појединце и јавност за остваривање хуманих акција и циљева, критикују социјално неодговорно понашање у друштву и подстичу солидарност и узајамност. Диплома и новчани износ награде у динарској противвредности од 1.000 евра, које од 2017. године обезбеђује предузеће „Транспортшпед”, биће уручени Оливери Радић у Ораховцу, где живи и ради. Репортажа „Отети град”, ауторке Раде Комазец освојила је друго место на 26. Интернационалном фестивалу репортаже. Како се наводи у образложењу жирија, „ова репортажа кроз причу о Приштини говори и о свим другим местима на Косову и Метохији, као и о некадашњем и садашњем жиовоту и граници која није само административна него и временска, пре и после протеривања Срба са тих простора”. Уз захвалност Интерферу и жирију што је препознао значај ове репортаже, Рада Комазец је казала да је репортажа „Отети град” посвећена свим протераним Србима из својих градова са Косова и Метохије. Репортажа „Отети герад”, Раде Комазец, са елементима литерарног, веродостојно дочарава Приштину када се у њој слободно живело и данас. Кроз субјективан начин диживаљаја града отетог од Срба пре 22 године, ауторка ходајући градом, у којем је провела младост, шета стазама успомена свих Приштеваца, али и Срба из Призрена, Ђаковице, Пећи, Гњилана…, који су протерани из својих градова. На аутентичан и својствен начин са пуно ситних детаља, ова репортажа буди најдубље емоције али и упозорава на етничко чишћење градова на Косову и Метохији од српског становништва, као и неправду која је учињена према српском народу. Стилски изузетно урађен текст на крају завршава надом да ће превладати разум код прогонитеља, да Приштина припада свим људима који је воле. Интерфер, 26. по реду, је ове године одржан у измењеним условима који су последица пандемије ковид 19, те је ова смотра најбољих репортерских остварења и свечана церемонија доделе највиших признања одржана уз мањи број званица. Како је речено на свечаној додели награда, Интерфер више од две деценије представља место највиших вредности новинарске професије, такође је ово јединствени фестивал и скуп у свету где се промовишу највише вредности новинарства кроз репортажу. Афирмишући највише вредности кроз новинарску храброст, критичку мисао, друштвене промене и јавно мњење, Интерфер уздиже репортажу на највише место које јој у медијском свету и припада. И ове године су додељене награде у више такмичарских категорија: телевизијска, новинска, радио, фото и друштвено одговорна репортажа. Након што је пристигло преко 200 радова из Србије, Црне Горе и Републике Српске, али и из Холандије, Шведске, чак из Сирије, Либана, жири је имао велики посао да одабере најбоље. – Ако је негде у српском новинарству у овим тешким, злим, ружним, не знам како би их све назвао временима, у којима је све ишчашено, све изван нормале, ако је негде остало мало душе, мало богољубља, мало човекољубља, рекао бих да је остало међу вама драги пријатељи, међу репортерима, међу онима који су сваког дана на терену, који знају шта је људска туга, шта је људска невоља, шта је брига, шта је чемер – рекао је на додели награда један од најбољих репортера, више пута награђивани Зоран Шапоњић. Он је истакао да се ради о великом фестивалу, који из године у годину расте и да су у протеклих 26 година велика новинарска имена добила награду овог фестивала. Такође је истакао, да сваки добитник ове награде може се подичити и чињеницом да му је додељена награда од жирија чији је председник велики Перо Зубац. Иначе, наша Рада Комазец добитник је Златне Нике на истом фестивалу, 2018. године, за првонаграђену репортажу под насловом: Молим Бога да ме узме, јер не могу жива у гроб. Ж.В.-С

Подели на: