Одлучни да остану на прадедовским огњиштима

 Село има 500 становника, односно 140 кућа и ниједна кућа није продата. То ово лепо уређено село издваја од осталих у централном делу Косова и Метохије и чини га посебно занимљивим. У њиховом власништву је око 300 хектара обрадиве земље која се такође не продаје

 

 

У селу Горња Гуштерица, у општини Липљан, ускоро се отвара обданиште. Према речима председника Локалног савета села Славише Симића тренутно траје процедура набавке намештаја и осталог инвентара и све иде спорије него што би требало, али, нажалост, услови су такви да морају још мало да сачекају. – То би требало да се догоди у наредних 15 дана, да се радници приме и да коначно крене обданиште са радом. То за наше село много значи јер, Богу хвала, деце има. Oд једне до пет година њих 50 – казао нам је Симић.

НИЈЕДНА КУЋА НИЈЕ ПРОДАТА

Подсетимо, у селу је пре осам година саграђена нова зграда преко УСАИД, али никада обданиште није прорадило. Нова зграда је пропадала под зубом времена, као и дечије игралиште у дворишту. Иницијативу за отварање обданишта у име села поднео је Симић а обданиште су пре годину дана обишли и председница општине Грачаница Љиљана Шубарић и начелник Косовског управног округа Срђан Поповић. Захтеве су слали и институцијама у Београду и успели да се изборе. – Родитељи који имају услова и могућности своју децу су до сада уписивали у липљанско обданиште, које је измештено у суседном селу Доња Гуштерица, али то је мали број деце. Немају сви родитељи могућност да возе децу сваког дана до суседног места. Није то за многе од њих нимало јефтино, да не помињемо зимске услове – рекао нам је Симић и додао да посебно много значи да у обданишту раде људи из села, да се барем неколико породица збрине. Српско село Горња Гуштерица има 500 становника, односно 140 кућа и ниједна кућа није продата. То ово лепо уређено село издваја од осталих у централном делу Косова и Метохије и чини га посебно занимљивим. У њиховом власништву је око 300 хектара обрадиве земље која се такође не продаје, односно врло мало је до сада њива продато. На недавно одржаним буџетским јавним расправама које је организовала локална самоуправа у Грачаници, представник Локалног савета Славиша Симић у име села затражио је и отварање Дома културе, јер у селу има доста младих. Да се спортско игралиште прошири јер је постојеће намењено деци, да се измести трафо из црквене порте. – Морамо да се боримо и да представницима локалне власти износимо своје проблеме, јер у интересу је свих нас да се они решавају. Недавно је Србин који живи у Липљану продао њиву од 55 ари Албанцу одмах иза школе и пропуштена је шанса да школа или село ту њиву откупи. Добро би било да се сада она откупи од тренутног власника и на њој сагради велико игралиште, јер ће бити на корист и школи и селу. То смо изнели као захтев на састанку, затим да се очисти река, јер део проблема је саниран, али нису радови доведени до краја – прича нам Симић и понавља да је незапосленост и даље њихов највећи проблем и главни разлог што млади људи одлазе из села. Најважније од свега у нашој причи јесте да Срби из Горње Гуштерице немају проблема са Албанцима, с обзиром да свакодневно пролазе кроз село. То су људи које они углавном познају и за сада је све у реду, мада сви памте и она лоша времена када су двојица Срба убијена одмах по доласку Кфора недалеко од села.

ТРАФО У ЦРКВЕНОЈ ПОРТИ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ

Горња Гуштерица по српском систему припада општини Липљан, и налази се на магистралном путу за Јањево. Поменути пут дели село на два дела, и мештани нам рекоше да кроз село пролази и пут који води до албанског села Оклап. У селу се на сваком кораку могу видети лепе куће и уређена дворишта. У центру се налази црква посвећена Светој Недељи и реновирана зграда амбуланте. Недалеко одатле је такође реновирана школа, истурено одељење ОШ „Кнез Лазарˮ из Доње Гуштерице у којој наставу од првог до петог разреда слуша око 50 ученика. Средствима Општине Грачаница центар села је уређен и направљен мали парк са клупама. У селу постоје четири продавнице, па се мештани – стари и млади – окупљају испред њих. Имају и амбуланту која припада Дому здравља у Доњој Гуштерици и два пута недељно обилази их доктор. Проблеме које смо у тексту набројали помињали су и други мештани Горње Гуштерице које смо срели у селу. Драган Славић је пензионер и прича нам да до пензије долази на различите начине, каже: „Како је свима, тако је и мениˮ. Он је део радног века провео радећи у Босни и Херцеговини, али се у родно село вратио по избијању рата деведесетих. – Живимо као и сви Срби у овом делу Косова, мучимо се. Најгоре је што млади немају посла, што је неизвесно каква нас будућност чека. Син и снаја раде, али какву перспективу имају њихова деца – пита Славић и додаје да пензионерске дане проводи чувајући унуке, школарца Саву и млађег Вукана. Шуицу Петковића затекли смо на самом улазу у порту и одмах нам је као проблем поменуо трафо који се налази на неколико метара од цркве. – Застрашујуће изгледа када се недељом и празницима окупимо у порти, а изнад нас су жице. Посебно је опасно због деце која свакодневно долазе у порту и оправдан је страх и пароха доњегуштерачког оца Зорана Филиповића – казао нам је Петковић. Према речима Срба из Горње Гуштерице свештеник је више пута упућивао захтев за измештање трафоа из порте. Писмено се обраћао такозваном Косовском предузећу за снабдевање електричном енергијом у Урошевцу, јер они тамо припадају. Рекоше нам и да никаквог помака нема, да дођу, обиђу терен и све се на томе заврши. Мештани Горње Гуштерице са којима смо разговарали одлучни су у намери да дају све од себе да се наведени проблеми реше. Кажу нам да не желе ништа ненормално, већ само да имају оно што и друга села, и да то раде због своје деце и опстанка на својим прадедовским огњиштима. М.Чанковић