Политико: Берлински самит показао пропусте у европској дипломатији
Бриселски портал “Политико” пише да је самит у Берлину био неуспешан у покушају да омогући “излазак из ћорсокака” у који је запао дијалог између Београда и Приштине што, како оцењује, указује на пропусте у спољној политици ЕУ.
Француски председник Емануел Макрон био је на ивици живаца, истиче портал у тексту под називом “Меркронов слом Балкана”, у којем говори о томе да су Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел одлучили да узму ствари у своје руке, јер су “фрустрирани неуспехом ЕУ” да склопи договор да се смире тензије између Београда и Приштине.
Али, како наводи портал, када је самит завршен, вероватно су пожелели да нису.
Уместо да остваре пробој, Меркел и Макрон су несвесно јавности показали дисфункционалност европске дипломатије, оцењује портал и додаје да је самит подвукао поделе не само између Београда и Приштине, већ и између Париза и Берлина, као и међу земљама чланицама ЕУ и апарата надлежног за спољну политику у Бриселу.
Политко наводи да је Макрон неколико сати покушавао да наговори премијера привремених приштинских институција Рамуша Харадинаја да прихвати компромис да би ублажио спор са Београдом, а да је онда прибегао својој карактеристичној особини да буде грубо отворен.
Портал наводи, позивајући се на две неименоване особе које су сведочиле сусрету Маркона и Харадинаја у Берлину, да је француски председник подигао глас док се обраћао Харадинају, а да их је гледала група лидера из региона.
Цитира Макрона да је рекао Харадинају да “није у позицији да ишта тражи”.
Уочи самита, деловало је да ниједна страна није спремна да попусти, што је неке дипломате навело да се упитају да ли би самит уопште требало да се одржи.
У овом случају учесници нису могли чак ни да се сагласе око “ширих закључака” који су, како тврди Политико, Берлин и Париз поделили у данима уочи самита.
Дипломатија Берлина и Париза погоршала ствари
Без обзира на неслагања, Макрон и Меркел су се надали да ће искористити замах због договора између Грчке и Северне Македоније око званичног назива како би остварили неку врсту напретка око Беоргада и Приштине, оцењује портал.
“Били су разочарани”, пише Политико и додаје да је састанак, који је требало да се фокусира и на тежње региона ка евроинтеграцијама, убрзо “запео” и “заглибио” се због односа Беоргада и Приштине, што је изазвало критике да је, уместо да побољша ситуацију, “дипломатија Берлина и Париза само погоршала ствари”.
“Једина срећна особа била је Могерини”, наводи портал да је рекао један од учесника.
Тиме што је самит организован изван покровитељства ЕУ, која сама води процес за нормализацију односа између Беоргада и Приштине, Француска и Немачка су на себе преузели иницијативу, оцењује портал.
Политико додаје и да, иако је Могерини позвана на састанак у Берлину, она је добила мању улогу.
Портал наводи и да је Могерини, током већег дела свог мандата, који је почео 2014. године, мало пање обраћала на Балкан, али да је постала активнија пошто се регион нашао у средишту политике великих сила, попут Кине и Русије, “које желе да тамо шире утицај”.
Међутим, како оцењује Политико, она до сада с мало тога може да се похвали.
Портал преноси и да се она нашла на удару критика, јер није остварила напредак у односима између Београда и Приштине, као и зато што је, како тврди, “створила проблеме пригрливши план који би омогућио такозвану размену територија дуж етницких линија”.
Политико наглашава и да док неки у Београду и Приштини подржавају ту идеју, Меркел се њој дубоко противи, јер се плаши да ће то бити опасан преседан у региону, док је Француска много више двосмислена по том питању.
Делегација из Приштине подељена
Политико оцењује и да је самит скренуо с пута скоро чим је почео.
Како тврди, делегација из Приштине била је подељена око тога да ли да прихвати компромис.
Председник привремених приштинских институција Хашим Тачи, објашњава се у тексту, подржао је неки облик договора, али таксе спадају у надлежност Харадинаја, “његовог политичког противника”.
С друге стране, Харадинај, којег Политико описује као бившег герилског команданта, јасно је ставио до знања да његова влада неће укинути таксе док Београд не призна суверенитет Косова.
Политико тврди да су Меркел и Макрон током паузе издвојили Харадинаја и позвали га да одустане од такси на шест месеци како би омогућио да се наставе преговори о “ширем споразуму”, користећи безвизна путовања за становнике с територије Косова и Метохије који путују у шенгенску зону као “шаргарепу”.
У тексту се међутим, позивањем на особу која је сведочила сусрету, истиче да Харадинај није попуштао и да је рекао да “тражи признање”.
На крају, наводи портал, Меркел и Макрон су признали да не стижу нигде и прекинули састанак.
Канцеларија Меркел објавила је заједничко француско-немачко саопштење, у којем је, наглашава Политико, навела да су Београд и Приштина сагласили да “конструктивно” раде на нормализацији својих односа.
“Бар да је тако”, пише портал уз тврдњу да није ни поменуто да две стране поново покрену “замрзнути дијалог”.
