ПРЕМИНУО ГЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ

Генерал Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске преминуо је у 84. години у притворској јединици у Хагу. Упркос захтевима породице да му се, после више можданих удара, дозволи лечење у Србији, то му није омогућено.
Министарство правде Србије у контакту је са породицом Ратка Младића у вези са преузимањем и преношењем његовог тела у Србију, рекао је министар правде Србије Ненад Вујић.
„Породица и ми сад чекамо инструкције од Механизма“, рекао је Вујић.
За време рата у Хрватској и Босни и Херцеговини командовао је низом кључних војних операција.
Младић је у јуну 2022. године правоснажно осуђен на доживотну казну затвора.
Хашки трибунал је у јулу 1995. године издао налог за хапшење Младића, а у јулу 1996. издат је међународни налог за хапшење.
Ухапшен је 26. маја 2011. године у селу Лазареву код Зрењанина. Последњих 15 година провео је у затвору.

Реаговања из Србије, региона и света
Вест о смрти Ратка Младића за кратко време обишла је регион и свет. Реаговали су домаћи и регионални званичници, а готово сви водећи светски медији пренели су вест о смрти некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске.
Председник Србије Александар Вучић је пре неколико дана тражио да му се омогући да последње дане живота проведе код куће, али је тај захтев одбијен.
Младићев син Дарко рекао је прошле недеље за РТС да породица сумња да је пре двадесетак дана доживео нови мождани удар, као и да им је медицински официр Уједињених нација саопштио да му се стање погоршало. Највећи део српског народа тугује за генералом свесни да су они који су распарчали Југославију,доводили муџахедине преко Загреба, у Босну и Херцеговину, унапред одредили кога ће представљати жртвом а кога џелатом.
Ратко Младић рођен је 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик. Оца није упамтио јер су га убиле усташе 1945. године Завршио је Војно-индустријску школу у Земуну, а Војну академију, Командно-штабну академију као први у класи.
Официрску каријеру започео је 1965. године у Скопљу, где напредује до начелника за наставу 3. војне области Југословенске народне армије. Почетком јануара 1991. године постао је помоћник команданта Приштинског корпуса, а крајем јуна исте године одлази у Книн.
Почетком марта 1992. по наређењу начелника Генералштаба ЈНА Благоја Аџића са дужности у Книну одлази у Сарајево, где је преузима дужност од генерала Милутина Кукањца и постаје командант 2. војне области ЈНА са седиштем у Сарајеву. Тада је ванредно унапређен у чин генерал-потпуковника.
Генерал Младић је 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Републике Српске, а на предлог председника Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994. године. Пензионисан је 28. фебруара 2001. године указом тадашњег председника СР Југославије Војислава Коштунице.
Носилац је Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена Народне армије са сребрном звијездом, Ордена за војне заслуге са златним мачевима и Ордена братства и јединства са сребрним венцем.
Хашко тужилаштво га је 1995. године оптужило за ратне злочине у БиХ, а ухапшен је 26. маја 2011. године у Лазареву код Зрењанина, након чега је изручен Хашком трибуналу.
Судски процес против генерала Младића почео је у Хашком трибуналу 3. јуна 2011. године, а у јулу 2022. године од антисрпског суда осуђен је на доживотну казну затвора.
М. С.