понедељак, 19. октобра 2020. | 17:43

Саборник песама посвећен обнови Љевишке

Лела Марковић и Радмила Кнежевић – Антологија „Богородица Љевишка у песмама“

 

Антологија је духовно звоно које ће призивати душе православне да не забораве и да не оставе православне Србе саме у Призрену

Две познате књижевнице, Призренке Лела Марковић и Радмила Кнежевић, сачиниле су ове године једну значајну антологију песама под насловом „Богородица Љевишка у песмама“. Поезију о цркви Богордици Љевишкој у Призрену уклопиле су у једно вредно ауторско издање заједничке књиге у коју су уткале сву своју љубав према родном граду и према цркви. Две књижевнице су по ко зна који пут показале како се воли и чува родни град јер оне и данас редовно одлазе у Призрен да молитвено бдију пред грудима Љевишке. И све то чине само зато да остану део амбијента, део гарада и Љевишке чије се лепоте не могу заситити.
Уводну реч о овој антологији дао је јереј Ђорђе Стефановић, старешина цркве Богородице Љевишке у Призрену који је помало усамљен и који овом приликом позива све оне који желе да дођу да виде Призрен и Љевишку, да то слободно учине.
Првобитна Црква Богородица Љевишка подигнута је у деветом веку у делу града Призрена који се називао Љевиша, отуда и име које носи кроз векове, саграђена је као базилика са кровном конструкцијом од дрвета, временом се та конструкција делимично урушила и било је потребно обновити Цркву што је учинио Краљ Милутин Немањић од 1307. до 1309. год. У самом уласку у Цркву види се Лоза Немањића, Краљ Милутин, а поред њега запис о ктиторству и име епископа Саве и Дамјана у чије време су предузети радови на самој Цркви.
Спољна фасада је наглашена византијском обрадом, неизменичним зидањем каменом, сигом и опеком са циљем да се добије несвакидашња полихромија, својствено декорацији византијских храмова.

Љевишка има гнездо у срцима Призренаца

Остаци најстаријег фрескописа у Цркви потичу из периода 1220-1230. године, фреска Свадба у Кани Галилејској и Ис-цељење слепог које су при рестаурацији пренете у Народни музеј у Београду. Најзначајнија фреска из овог периода јесте Богородица Елеуса (Милостива) са Христом Хранитељем у нашем народу позната као Богородица Љевишка.
Из периода Краља Милутина унутрашњи део Цркве осли-кала су грчка браћа Михаило и Евтихије Астрапа, сликајући обиље тема: Великих празника, Васељенских сабора…
Сама Црква је доласком Турака претворена у џамију 1756. године, читавом површином оштећена чекићем и ексерима, онда премалтерисана како споља тако и унутра, подигнут је минарет и названа је Џума Џамија. Ослобођењем од Турака после балканских ратова дошло је време да се изврши ре-стаурација цркве и она је урађена 1951–1953. године. Скинут је малтер са спољне стране, заблистала је сига и опека и поново је подигнут звоник са унутрашње стране. Васкрсле су фреске али нису све сачуване.
-Нажалост, у мартовском погрому 2004. године, Црква поново страда. Запаљене фреске су се поново прикриле пред вандалима у облаку дима, полупан је св. Престо, један део фреске Богородице Љевишке, све што је било од дрвета изгорело је. Оловни кров са крстовима је покраден, изгореле греде нису могле да издрже па су испустиле звоно које сада, после шеснаест година, дижемо на своје место, одакле ће објављивати и позивати на богослужење ово мало православних Срба који живе у Призрену. Надам се да ће ова збирка песама бити наше духовно звоно које ће пробудити и призвати душе наше православне браће у централној Србији, нашу браћу расејану по свој земљи Господњој, јер, оно што нама, који живимо на Косову и Метохији, највише значи јесте осећај да нисмо сами, нисмо остављени и заборављени, у заједници смо молитвено са свом нашом браћом око које нас сабира Црква Богородица Љевишка и сви наши храмови широм васељене. Овим путем позивам сву браћу сестре који желе да посете Цркву Богородице Љевишке да то могу слободно учинити у нади да ћемо успети да обновимо овај велелепни храм Мајке Божије која нас вековима сабира. Црква Богородица Љевишка заувек ће имати своје гнездо у нашим срцима, јер је од наших предака настала, поручује отац Ђорђе, старешина цркве Богородице Љевишке у Призрену.

Песме су молитва за трајање светиње

-Богородица Љевишка, зеница ока нашег, са осталим призренским светињама је вековима чувала православну веру, српски национални идентитет и историјско памћење. У њој се одигравала српска историја. Њој су се молиле наше мајке, баке, наши преци, наши свештеници, епископи, митрополити и краљеви. Њени зидови су упили боју фресака, векове и историју, наше молитве, нашу наду и љубав кажу ауторке.

Због свог значаја, лепоте и врхунске уметности градитељства и фрескосликарства, Богородица Љевишка је од 2006. Укључена УНЕСЦО-ву Листу светске баштине, али и УНЕСЦО-ву Листу баштине у опасности, јер је у погрому 2004. године претрпела знатна оштећења. – Данас су њени гарави зидови наш Зид плача а њене отворене капије скути Пресвете Богородице у које прима своју разбуђену децу, напомињу ствараоци антологије.
-Стога смо нас две, Призренке, одлучиле да не дамо светињу онако како то најбоље умемо – поезијом. Уз Божју помоћ и благослов старешине Цркве Богородице Љевишке у Призрену, јереја Ђорђа Стефановића, започеле смо рад на прикупљању песама које су јој посвећене, како бисмо их сачувале за будућност и како би се књигом помогла њена обнова.
Мало се цркава може похвалити бројем песника које је инспирисала и који су јој, за вечност, посветили своје стихове. У њој се налазе изузетно вредне антологијске песме. Удружене, све песме су постале заједничка молитва за трајање ове светиње.
Песници, донатори, пренумеранти, фотографи, сви остали који су помогли у изради и објављивању књиге „Богородица Љевишка у песмама“, својеврсни су обновитељи ове светиње. -Сав приход од продаје књиге намењен њеној обнови. Нека књига „Богородица Љевишка у песмама“ буде заједничко слово овом живом симболу наше православне вере и трајања, истакле су ауторке првог издања антологије „Лела Марковић и Радмила Кнежевић. С.Ђукић

Подели на: