Најновије вести

Злочин пред очима света Срби не смеју заборавити

 У три дана насиља Албанаца над Србима 17, 18. и 19. марта 2004. године настрадало 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља. Протерано 4.012 Срба из шест градова и девет села. Избрисана села Слатина код Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице. Лажно, сензационалистичко и тенденциозно извештавање албанских медија, које су осудили сви, узроковало насиље

 

 

После доласка међународне мисије на Косово и Метохију, половином 1999. године, било је толико злочина Албанаца над Србима да их данас, нешто више од две деценије од тада, обележавамо из месеца у месец кроз тужне годишњице. Овог 17. марта навршиће се 19 година од мартовског етнички мотивисаног насиља и прогона Срба широм Косова и Метохије од стране Албанаца 17. и 18. марта 2004. године. Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и Унмику, догодио се нечувени злочин над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља као и 8.000 УН полицајаца из 52 земље. Ово је, после јуна и јула 1999. године, био други велики прогон Срба са Косова и Метохије пред очима читавог света и поред до зуба наоружаних војника Кфора и УНМИК полиције.

СМИШЉЕНА ЛАЖ ИЗАЗВАЛА НАСИЉЕ

Све је почело сензационалистичким, тенденциозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских а онда и штампаних медија, што је касније ОЕБС осудио, о утапању два албанска дечака, 16. марта, у реци Ибар код села Чабра у општини Зубин Поток на северозападу Косова и Метохије. Без икаквих чињеница и аргумената за то, приштински медији су прогласили Србе као кривце. Сензационалистичко и лажно извештавање албанских медија да су Срби псима натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се, навело је Албанце да оркестрирано у свим деловима Косова и Метохије физички насрну на Србе, српску имовину и српске цркве и манастире. Ескалација, како је убрзо доказано од међународних представника, плански припреманог и мотивисаног насиља, прво је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи, Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану, Урошевцу, Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.

ПРИПРЕМАЛИ НАСИЉЕ И ПРОГОН СРБА

Кфор и Унмик су имали необјашњив одговор да су били затечени овако масовним и бруталним насиљем Албанаца над Србима и да је то био разлог њиховог неадекватног и неблаговременог реаговања. Унмик полиција и Кфор су касније објавили да је у том албанском насиљу 17, 18. и 19. марта над Србима учествовало 60.000 Албанаца. Тада је из шест градова и девет села, према званичним подацима Унмика и Оебса, протерано 4.012 Срба. Из Обилића је протерано више од 550 Срба, Приштине више од 100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње… а села Слатина код Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице са више од 160 домаћинстава, су затрта пред очима Кфора и УН полиције јер су из њих Срби сви до једног протерани. Кфор је за ова села имао изговор да не могу да их заштите и зато их је евакуисао камионима у северни део Косовске Митровице. Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве Свети Никола у Ђаковици, хеликоптером француског Кфора евакуисане су и монахиње из манастира Девич код Србице пред налетом више од 2.000 албанских насилника. Немачки Кфор је спасао евакуисањем оклопним и борбеним транспортерима бежећи уз Призренску Бистрицу монахе из Светих Арханђела код Призрена који је у потпуности спаљен.

ПУЦЊИ АМЕРИКАНКЕ

У повратничком српским селу Бело Поље крај Пећи 40- так српских повратника се тискало у парохијском дому јер је стотину Албанаца јуришало на њих а већ подигнуте куће су им запалили. Кад су другог дана насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале у парохијском дому једна Американка из састава УН полиције пуцањем из пиштоља у ваздух упозорила их је да се не приближавају престрављеним Србима у дому. Но, тај хитац у ваздих није зауставио насилнике већ су кренили осионије према дому. Американка из УН полиције је онда пуцала у предводника разуларене масе Албанаца који је пао смртно погођен. Тек тада су насилници стали а онда је италијански Кфор оклопним возилима под кишом каменица евакуисао Србе повратнике из села у њихов војни камп. Последице великог мартовског прогона Срба осећају се и данас а ни пет одсто од укупног броја протераних тада се није вратило у своја места. Тако данас у Приштини има још 10 Срба, Призрену 10, Урошевцу двоје, Ђаковици троје, Обилићу тек неколико, јужном делу Косовске Митровице, Пећи, Вучитрну и Урошевцу само свештеничке породице у црквама… Кфор и Унмик су тада објавили да су за мартовско насиље оптужена 242 лица, углавном Албанаца, а 157 лица је оптужено пред судијама за прекршаје. Док је ухапшено 350 Албанаца виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима али је мали број њих осућен и изведен пред лице правде.

УБИЈЕНИ И ПОВРЕЂЕНИ НА СВИМ СТРАНАМА

У мартовском етничком насиљу Албанаца над Србима било је више од 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припадника Унмик полиције као и 58 припадника косовске полицијске службе. Албанци су уништили 72 возила Унмика. Настрадало је 11 Албанаца (углавном од стране снајпериста Кфора који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје) и десет Срба од стране Албанаца. Широм Косова и Метохије уништено је и оштећено 935 српских објеката међу којима 10 школа, пошта и домова здравља – према званичним подацима ОЕБС-а.

УБИЈЕНИ СРБИ 17. МАРТА 2004. ГОДИНЕ

Златибор Трајковић (1951) Косово Поље, Ненад Весић (1950) Липљан, Бобан Перић Гњилане, Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица, Јана Тучев (1968) Косовска Митровица, Драган Недељковић (55 година) Призрен, Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца, протерани из Урошевца 1999. године, Борко Столић (1982) (син Добрија) Драјковце, Душанка Петковић (71) Урошевац, Мирко Лопата, Косово Поље. zОСУДА ОЕБС-а Све међунардне организације на Косову и Метохији су тада осудили етнички мотивисано мартовско насиље Албанаца над Србима. У првом ОЕБС-овом извештају после мартовских догађаја ОЕБС у писаном саопштењу наводи: „Да није било безобзирног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји су могли да добију други обрт, можда не би достигли интензитет и ниво вођене бруталности, или се можда уопште не би ни десили. Нарочито вест дата од стране медија на рачун кобног дављења групе деце 16. марта изгледа да није подупрута ниједним важећим новинарским оправдањем – истиче се у извештају”. Такође би требало приметити да су медији нарочито електронски показали неприхватљив ниво емоција, пристрасности и немарности и погрешно примењене патриотске ревности. Нарочито три главна косовска ТВ канала заслужују највећу могућу критику за извештавање 16. марта увече – прецизира се у ОЕБС-овом извештају.

ЗАХТЕВ ЗА ПРИВОЂЕЊЕ ПРИПАДНИКА „ОВК”

После више од 13 година етнички мотивисаног насиља над Србима 17, 18. и 19. марта 2004. године, италијански Еулексов тужилац, Данило Каћарели је тек 2017. године, означио групу бивших припадника „ослободилачке војске Косова” као „кључне организаторе” мартовског погрома 2004. године. Организатори су према документу тужиоца, имали подршку највиших структура „ОВК”. Еулекс је, као организаторе насиља марта 2004. године, навео Бедрија Краснићија, Аљбана Диздарија, Бајрама Кимкарија и Фаика Краснићија. Тужилац у образложењу захтева за хапшење припадника ове групе, који је написан на 41 страни, тврди да је формирана крајем 2000. године са намером да „почне тајни рат ради преузимања целе територије Косова насељене Албанцима”. Ту групу су водили команданти „ОВК” који су у време њеног формирања били на високим политичким функцијама, каже се у образложењу. Еулекс је навео да су Аљбан Диздариј, Бајрам Кимкариј и Фаик Краснићи, „добијали наређења од високо рангираних команданата „ОВК”, који су у међувремену, заузели важне политичке положаје”. Истрага италијанског истражитеља, Данила Каћарелија дошла је до доказа да је та група имала на располагању десетине „калашњикова”, ручних граната, митраљезе калибра 12.7 милиметара, што је допремљено из Албаније за „случај да ствари крену наопако”. Овај документ објављен је неколико дана пошто је група Албанаца ухапшена због убиства двојице припадника Унмикове полиције 23. марта 2004. године недалеко од Подујева. О убиству ова два УНМИК полицајца од стране Албанаца, међународни званичници на КиМ као и Кфор су ћутали до сада. И до сада није саопштено из којих су земаља два убијена међународна полицајца.

З. Влашковић

 

 

Подели на: