НОРМАЛИЗАЦИЈА

Пише: Рада Комазец

 

 

Демократија је политичка оријентација која фаворизује владу народа, односно изабраних представника народа, базирана на могућности да народ може да бира своје представнике. Етимолошки демократија је изведена од грчке речи демос (народ) и кратеин (владати). Избор представника је основни и суштински концепт демократије. Прошле недеље у фотељу градоначелника Северне Косовске Митровице уз јаке полицијске снаге засео је градоначелник из контејнера, Албанац, у средини коју чине 98 одсто Срби. Локалне изборе на северу Косова и Метохије, који су одржани 23. априла у контејнерима уз јаке полицијске снаге, Срби су бојкотовали. Али, то није сметало западним демократским земљама да исте прогласе легалним. Баш демократски и по дефиницији демократије. Увек се чује из шињела ЕУ да обе стране одиграју своју улогу и испуне своје обавезе, иако их је Београд одавно испунио. Чак и то је само декларативно и за јавност, док Курти добије накнадне инструкције. Прича о нормализацији односа Београда и Приштине, коју упорно користе западни политичари постала је обична фраза, јер Албанци не желе да формирају ЗСО и дају права српском становништву. Гласање је личило више на импровизацију него на изборе. Тек неколико бирача је изашло па је јасно да су избори за градоначелнике нелегитимни. Успостављање нормализације и регионалне стабилности на основама које подразумевају јачање позиције Косова као независне државе је неприхватљиво за Србију. Србија нема начина да блокира процесе настојања Приштине да ојача своју такозвану независност, али може да прогласи окупацију. Курти ће уз помоћ Запада да инсталира своје дахије на северу покрајине Ердена Атића, Љуљзима Хетемија, Измира Зећирија и Иљира Пеција да спроводе зулум над Србима. Све под плаштом демократије у режији Запада. У име демократије опет ће бити Београд крив ако не дође до нормализације којој је крајњи циљ признање и столица „Косова” у УН. Срби на Косову и Метохији не памте када им је био живот нормалан. Због одузимања права, понижења и покушаја изопштавања из сопствене државе одлазе у трауматизацију уместо у нормализацију. Трауматски догађаји у детињству имају пресудни утицај на развој деце и младих. Ратови, прогони, протести, економске кризе које трају преко три деценије направили су од свих нас трауматичне ликове. Због сложености трауме злостављања од стране Запада као социјално, психолошке и физичке појаве узроковане Нато бомбардовањима и прогоном, наглашава се важност мултидисциплинарног приступа као модела процене дијагностике и третмана као подршка трауматизованом народу. Нема нормализације односа без нормалног живота српског становништва. Неко жели да нам константно држи мач над главом, звецка оружјем и прети сукобима. Србија никако да се извуче из тог зачараног круга, јер су Срби погодни за манипулацију и поделе. Тако је било кроз целу српску историју, а наводимо један пример. Војни завереници 1941. године били су подстакнути од стране појединих домаћих политичких опозиционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства, које се тада налазило у рату са Немачком. У изазивању пуча Британци су рачунали и са представом коју је у својој историји о Србима, првој на енглеском језику оставио Херолд Темпрели. Пароле које су пучисти носили тог 27. марта 1941. године биле су намештене према енглеском схватању српске историје као, „Боље рат него пакт”, „Боље гроб, него роб”, „Нема рата без Срба”. Након успешно спремљеног патриотског пуча 27. марта 1941. године у Београду у Британском посланству у Београду се славило уз шампањац. За британску владу, пуч је значио отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено трошити снагу. На вест о успешно изведеном пучу у режији Велике Британије, британски премијер Винстон Черчил је изјавио: „Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу”. Већ 6. априла, далеко од Лондона, Београд је засут немачким бомбама, а Југославија, односно Србија окупирана.