КОСОВСКИ БОЈ  НИЈЕ ЗАВРШЕН

Пише: Рада Комазец

 

 

Обрастао Газиместан,  споменику је неопходна рестаурација.    У  Спомен подручју заштићене зоне  нека чудна  градилишта, а  уочи Видовдана постављен видео надзор око симбола непокореног народа , да се  хапси и пребија српска младост.  Сакупљају се  црне птичурине, гракћу неразумљиво и неповезано, спремни да лешинаре на Косово пољу као после Видовдана 1389. г.   Варвари су   најездом са Истока у 14. веку вратили напредну средњовековну  Србију и цивилизацију  неколико векова   уназад.  Увенули су  божури,  утихнуо је пој птица певачица,  али сваки долазак  и поглед ка Газиместану распламсава срца и сећања.  Срце закуца јаче и уместо обрасле траве пред очима вам се смењују  слике  српских  витезова са крстом и мачем  и косовке девојке са  дугом расплетеном косом,  како из златног кондира  поји  рањене косовске јунаке.   Прохујали су векови,  али слике  на брежуљку  у близини Приштине  на саставку река Лаба и Ситнице не бледе.  На дан Светог Вида  (lat. Vitus-Vit ) ,  ранохришћанског  светитеља,   мученика који је   пострадао у  великом прогону  хришћана под римским царем Диоклецијаном  303.  године, одиграо  се тешки бој за хришћанство на Косову пољу.   Свети Вид  је приликом мучења молио  Господа  да њега и његове  пријатеље  узме к себи.  У тренутку највећих мука, Видове молитве беху услишене и анђео Господњи  је њега и његове  пријатеље  чудесно вазнео на небо.

Православље баштини изворне постулате раног хришћанства, а на Видовдан и српски цар Лазар умро је за хришћанство и вазнео се у небеса.  Како каже   народна епска песма,  уметнички најостваренија и најпотреснија, етички  најузвишенија   о току и исходу Косовског боја: „Земаљско је   за малена царство, а небеско увек и довека“.   Лазарева погибија  већ се онда крајем 14. века схватила  као свесна жртва да се очува народна и  државна слобода.  Ниједан српски владар није добио толико похвала и лепих слова као Лазар.

Косовски бој 1389. био је и пораз и победа. Пораз у војничком и политичком смислу, означио је борбу за ослобођење која још увек траје.  Лазарева херојска погибија и мученичка смрт  за царство небеско  уједно је и духовни тријумф  у борби за идеал  хришћанске цивилизације, а Србима постала извор нове духовне и политичке снаге. Историјско памћење и наша веза са  историјском прошлошћу косовског боја не може да престане.  Након  дугих векова зулума, исламизације, данка у крви  тек крајем 19.  века и почетком 20. века  Краљевина Србија успела је и војно и политички да порази Османлијско царство и поврати оно што је наше.  И,  данас траје дилема да ли је Косовски мит историјска збиља или митска реалност. Косовски мит настао на историјској  чињеници  је духовна констанца према којој се одређује свако време и свака генерација Срба. Забележен је као усмено завештање  у очувању културног и колективног идентитета  Срба.  Зашто нас Господ увек искушава на Косову?  Да ли је то, заиста, света земља? Сваки народ свој идентитет гради на одређеној територији  у којој у континуитету  гради своју историју. Косово и Метохија је место у коме је у континуитету  трајала, не само српска држава и Црква, него уопште српска историја  преко хиљаду година.  Из тих разлога Косово није само обично питање. Оно је уткано у идентитет, нуклеус, полазиште и  континуитет наше историје.  Ниједан догађај наше историје,   ни пре ни после тога,  није оставио  тако дубок и трајан утисак као битка на Косову пољу. Народ је у дубини осетио његов судбоносни значај.  Зато  су изазови око Косова и Метохије превелики.  Реч је  о озбиљном проблему које није лако решити. То ће бити  трајни политички проблем,  не само Србије него и целог региона,   јер су прекршени сви  принципи.  Балкански народи живе једни са другима вековима, а мораће да живе и даље. Живети на своме Косову окружен придошлицама који су ти одузели земљу,  болно је из   два разлога. Прво, јер је Косово српска земља коју су у 14. веку запосели Турци и на  питому косовско -метохијску равницу насељавали исламизовано   племе са клисура Проклетија.  Друго,  јер се то племе придошплица под заштитом  Османлија  размножило по косовској земљи и вршило вековима  терор над Србима, који кулминира  и  ових дана. Не може се само утврдити да је мали број Срба на Косову већ се треба запитати како је до тога дошло. Етничко чишћење, терор, разно разни притисци довели су до тога да је Срба на КиМ све мање.  У својој историјској  судбини  Срби су били тампон зона  хришћанске Европе  према исламском свету, а Европа би им  у пресудним тренуцима обично окренула леђа.  Нека се стиди због  подршке  нецивилизацијским  мерама придошлица на Косово и Метохију.   Аустро угарска је створила Албанију на деловима старе српске државе. Данас то чине са Косовом.  Албанци су  народ који би да  има две националне државе.  При том, истовремено,  такво право оспорава се и Србима и Хрватима у БиХ.  Дакле, на једном врло малом простору сукобљавају се политички принципи, на којима је извршена  редефиниција  бивше СФРЈ. Несхватљиво је у политичком и правном речнику  инзистирање на Косову као  sui generis  у Југославији и Европи. Косово је покрајина  Републике Србије са којом је Србија ушла у Југославију.   Уместо да међународна заједница гради демократију и суживот,  она је доживела фијаско на Косову и Метохији. После бомби отворено је стала на страну Албанаца и индиректно подржавала етничко чишћење. Међународна заједница кроз Кфор,  Еулекс и  Унмик није урадила ништа,  осим шта је  разапела бодљикаву жицу, разместила војнике и направила за Србе логор. Очигледан је неуспех ЕУ и колективног Запада на КиМ.  Аљбин Курти губи тло под ногама и уочи Видовдана терорише и прогони Србе, баш онако како су римски императори прогонили ранохришћане, како су их пребијали и бацали у тамнице и онако како су зулумћарили вековима Турци.  Хајка на Србе постаје све јача,  а Курти све хистеричнији  да озакони  јачу репресију. Његов начин владања је терор.  Када страх  преврши меру, када се због његове неодређености  више не зна зашта се може настрадати  када нема могућности  да останеш невин јер Куртијева полиција и правосуђе не поштују цивилизацијске норме,  ту влада терор.  На Косову и Метохији се и данас,  седми  век од Косовског  боја  руши цивилизацијска тековина.  Курти се осилио јер му „чува леђа“ иста она хришћанска  Европа коју су Срби сачували од најезде Османлија   Не хаје Курти  за веру Христову,  ни за Св. Вида ни Светог Цара Лазара ни све косовске мученике, већ производи нове, несвестан да  Косовски бој није завршен и да ништа није готово.  Косовски бој још траје.