Злато под ногама на полуопустелој планини
Поред активног рудника олова и цинка „Црнац”, у општини Лепосавић, утврђена још два богата рудна налазишта који су нада да села опет оживе. На планини 12 села без становника и пет школа без ђака
На планини Рогозни оивиченој општинама Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Рашка, Нови Пазар и Тутин и преко које прелази административна линија Косова и Метохије са Србијом, све је више села без становника и закатанчених кућа. До средишта планине, села Рајетиће у општини Нови Пазар, из праваца Зубиног Потока и Лепосавића стигао је 20-так километара асфалтни пут, док из правца Звечана недостаје још три километра потпуног асфалта. Закаснела благодат савременог живота није зауставила одлазак Рогожњана са планине. Из Рајетића на 1.200 метара надморске висине главни пут води према Новом Пазару којим је у оба правца све мање путника.
ПРЕКАСНО СТИГЛИ ПУТ И СТРУЈА
Главни разлог, одласка са Рогозне, веле Милодар и Љубисав Баловић из Дубоке на Рогозни, у општини Лепосавић, је то што су овдашња села прекасно добила пут и струју. Рогожњани памте да су села овде електрифицирана тек 1987. године када је и делимично свуда стигао макадамски пут. На Рогозни су се некад приређивали сабори, орило се од радости и дечјих гласова, по пашњацима су пасла стада оваца. Све то је данас утихнуло. Рогозна, испод Црног врха са 1.504 метра надморске висине, кажу, лежи на богатству. Испод планине су руде злата, сребра, бакра и олова и цинка, а на њој непокошене ливаде, неоране њиве. – Пре нешто више од три деценије рађена су обимна истраживања присуства бакра, олова, цинка и злата на Рогозни и доказано је велико присуство ових метала у утроби планине. Због укупне косметске ситуације неизвесно је очекивати скорија улагања у области рударства овде. Но, најбитније је да има квалитетне руде која би могла помоћи на оживљавању села на Рогозни – каже некадашњи директор у „Трепчи”, проф. др Милан Бараћ. Пре две деценије су на Рогозни, на местима Караван Салија и Меденовац, обављена опсежна рударска истраживања која су показала да се у утроби ове планине налази најмање 350 милиона тона руде бакра са великим садржајем злата и других племенитих метала. Према истраживањима проценат метала креће се од 1,2 до 1,6 одсто, а како тврде стручњаци, само из једне тоне бакарног концентрата могло би да се извуче по шест грама чистог злата.
РАДИ РУДНИК „ЦРНАЦ”
Зато међу малобројним горштацима, ипак, тиња нада, да ће Рогозна опет заживети и да ће опет доћи златни период када су, на пример, у време Немањића, чланови славне лозе на планини имали дворце и летњиковце, али и руднике у којима се копала и топила руда о чему сведоче видљиви трагови и данас о томе. После откривања нових налазишта руде на Рогозни и великих процена метала даље од тога није се отишло. Руда је и даље под земљом, а на земљи – усамљени стари људи и тишина. Сада на Рогозни ради рудник олова и цинка „Црнац”, општина Лепосавић, који је у саставу „Трепче”, а до овог рудника поред самог пута налазе се још видљива рударска окна у којима се у средњем веку копала руда. Још су видљива и места на којима се топила руда и на којима и данас не расте трава. Остаци места за топљења руде на Рогозни, такозвани жежинци и називи села Златаре, Златни Лаз, Златорог, Златни До, река Бакарњача, веле Рогожњани, дати су по томе што је ту некада вађена руда злата. Даље од утрврђених налазишта богатих метала на Рогозни није се отишло. Руда је и даље под земљом, а на земљи – усамљени стари људи и тишина. З.Влашковић
