Запад жели да од међународно признатог и поштованог субјекта, што је Србија данас, постане објекат притисака и осуђивања од стране читавог света и да се на тај начин олакша, убрза и доврши оно што су намеравали, а то је укидање Републике Српске, ревизија Дејтонског споразума централизовањем Босне и Херцеговине, и везивање руку Србима у БиХ и у Србији у вези са Дејтоном и у вези са тзв. државом Косово. Уједињени Запад утиче на ставове многих муслиманских земаља, уверавајући их да су муслимани у Босни и Херцеговини угрожени тим наводним геноцидом у Сребреници и да треба показати општу солидарност са њима као интегралним делом муслиманског света – рекао је Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СР Југославије

 

 

Против Србије су отворена два фронта. Један је у Генералној скупштини УН где се жели наметнути Србима жиг геноцидности на предлог Немачке, а други је настојање да се прими у Савет Европе део сецесионистичке територије Републике Србије –”Косово”. Шта је крајњи циљ понижавања, жигосоња и притискања Србије и српског народа за „Јединство” је говорио бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

• Приметна је журба Запада да оконча своје планове на Балкану на уштрб Србије…?

-Ствар је у геополитици у временској стисци у ком се нашао Запад и који покушава да уочи нових, можда још жешћих и неизвеснијих одмеравања снаге са својим новим изазивачима земљама БРИКСА, да што је могуће пре затвори преостале празне џепове на територији, коју он сматра својом интересном зоном. Ту се нашла и Србија са неколико тих чланица тзв. Западног Балкана и наш проблем је у томе што они сматрају да ту хитну потребу морају што пре да реше. Разуме се на рачун Срба. Да би то постигли, они отварају више фронтова одједном. Један је Косово где тзв. држава Косово добија одрешене руке да одапиње на Србију и Србе на Косову и Метохији све могуће стреле изазивања, узнемиравања, заплашивања и натеривања на неке непромишљене кораке. С друге стране, отварају проблем Републике Српске тиме што заоштравају, не само лична питања, као што су однос према председнику Милораду Додику и његовим сарадницима, него и постављају питање постојања Републике Српске као интегралног дела тзв. конфедералне Босне и Херцеговине по Дејтону. И треће што настоје да ураде јесте да истовремено покрену офанзиву у вези са ова два питања на међународном плану. Један је у Савету Европе, где покушавају да погурају чланство тзв. Косова, чиме би како они оцењују, делегитимисали у значајној мери настојање Србије да инсистира на оспоравању постојања независне државе Косово. Такође, желе да заједнички повежу и Републику Српску и Србију и практично све Србе покретањем иницијативе у Генералној скупштини у вези са Сребреницом. Циљ тога је да се сатанизација српског имена која траје већ 30 и више година подигне на још виши стуб, да буде жигосана неком геноцидношћу. Да се тзв. случај геноцида у Сребреници прошири на све Србе као саодговорне за настајање тог злочина и да као такви буду у сталној духовној, политичкој, геополитичкој и свакој другој ситуацији. Другим речима, да се од субјекта међународних односа што су они сада, и то међународно признатог, пребаце и постану објекат притисака и осуђивања од стране читавог света и да се на тај начин олакша, убрза и доврши оно што су намеравали, а то је укидање Републике Српске под разним изговорима и ревизија Дејтонског споразума централизовањем Босне и Херцеговине, и везивање руку Србима и у Босни и у Србији у вези са Дејтоном и у вези са тзв. државом Косово. То су врло јасни геополитички циљеви. Они сматрају да ће оваквим потезима преко Савета Европе, преко Генералне скупштине УН у вези са Сребреницом, положај српског народа у целини и обе српске државе да доведу у још нижи и немоћнији положај у односу на притиске и захтеве који се непрекидно упућују према њима.

• Зашто је Србија Западу „трн у оку” и реметилачки фактор његових циљева?

Зато што је Запад свестан своје кривице коју је учинио кршењем Повеље УН-а и агресијом на СРЈ. Он би кроз елиминисање питања Косова са дневног реда тиме што би Србију притерали уза зид и натерали да прихвати ту тзв. нову реалност, практично били амнестирани од осуде да су извршили агресију и не би могло да се оспорава да је тзв. држава Косово и њена наводна независност резултат недозвољеног, агресивног освајања од стране НАТО-а. Друго, они би на тај начин практично онеспособили Србију и Републику Српску за пружање сваког даљег отпора и утрли пут за њихово укључивање у тзв. евроатлантске организације – ЕУ, Србију без Косова и Републику Српску у унитарној Босни, и у ЕУ и у НАТО-у. То су циљеви. Друго је питање колико су они оствариви. Свако има право на сан и на замишљање најбољег и најкориснијег за себе. Али је питање колико је могуће.

• Има ли Србија икакве шансе да се одбрани у Савету Европе и у Генералној скупштини УН?

Уједињени Запад утиче на ставове многих земаља у овом случају у вези са Генералном скупштином на велики број муслиманских земаља, уверавајући да су муслимани у Босни и Херцеговини угрожени тим наводним геноцидом у Сребреници и да треба показати општу солидарност са њима као интегрални део муслиманског света. То је један циљ који они хоће кроз ово да постигну. То не значи да ће у томе сасвим успети. Досадашњи свет је једном насео на њихове манипулације када је заједно са њима, Бин Ладеном и другим терористима за време рата у БиХ држао заједнички фронт према Србима у БиХ и Србији као држави. То је једном успело. Немогуће је даље да ће успети јер су се ствари разбистриле. Многе муслиманске земље, које су биле под утицајем америчких аргумената, сада су се од тога или освестиле или су се веома резервисале према Америци. Доказ је што је велики број муслиманских земаља или већ у БРИКС-у или је у другом реду да уђе у БРИКС. То значи да они осећају већу заштиту за своје интересе, појединачне и као исламски свет ако се нађу у друштву равноправних земаља у коме нема хегемоније моћних над слабијима, него ли да остану прилепак Запада који хегемоно и апсолутистички тражи од њих само послушност и ништа више. Друго, Србија је на удару, а Србија је у очима многих земаља у трећем свету у шта спада и муслимански и арапски и несврстани синоним подршке која је некадашња Југославија пружала тим земљама у њиховој антиколонијалној борби против европских, па и америчких колонизатора. То је нешто што је остало у свести и подсвести тих земаља, и са нашом акцијом која се колико видим широко спроводи, не само у линији на врху него и бочно. Дакле, тај непробуђени капитал може да се активира и да одигра једну значајну корективну улогу током гласања у Генералној скупштини. Што се тиче Савета Европе, организација саму себе почиње да убија. Она је прво Русију лишила присуства и чланства, која је отприлике пола Европе у односу на географију, и сада прихватањем једне парадржаве, једне националне мањине, не само да је у перспективи да губи Србију као члана, него ће све друге земље које имају националне мањине широм света и у Европи, двоструко да се замисле да ли је овај тзв. пример да се једна национална мањина силом одузме од матичне државе и прогласи државом. Да ли то може бити потенцијално оружје против њих, њихове територијалне целовитости и суверенитета. Тај случај ће, такође, бити узиман у обзир од стране тих земаља приликом гласања у Генералној скупштини УН, јер ће они видети да опасност и за њих постоји у случају да дају подршку захтевима Запада на састанку Генералне скупштине.

• Може ли резолуција о Сребреници, уколико буде усвојена, да отвори Пандорину кутију и како то да се на Србији по други пут отвара Пандорина кутија – прво због Косова, па због Сребренице?

То је због тога што сви имају хитну потребу да заврше што пре ствари на Балкану. Србија им је кост у грлу. Треба њу оборити на леђа, тиме што би се изложила светској порузи, осуди од стране већине земаља тзв. геноцида у Сребреници, а са таквом осудом тај жиг почиње да оптерећује све Србе ма где живели. То је циљ. Значи њима је гласање у Генералној скупштини једно од средстава да Србију баце на колена, да је учине немоћном да се и даље противи њиховим захтевима укључујући и признање независности Косова и да дозволи да се Република Српска сведе на административну провинцију. На тај начин би обе земље постале зрео плод за укључивање у евроатлантске организације.

• Ако резолуција о Сребреници буде усвојен, шта ће бити дан после и како ће свет доживљавати Србе?

Није сасвим извесно да ће бити усвојена. Поред ових разлога које сам ја навео, постоји још један. Већина тих земаља су свесне да су биле изманипулисане од стране Запада на састанку Генералне скупштине пре две и по године када им је лажно представљено да је инвазија Украјине од Русије први случај рата у Европи после Другог светског рата. Они су обманули те земље да је први случај била агресија, не само једне земље него 19 земаља Запада кроз НАТО на једну европску земљу, Савезну Републику Југославију која није излазила из својих граница, нити кога угрожавала. Те земље ће се сетити да су биле изманипулисане и верујем да ће посумњати да их и овог пута неко жели изманипулисати. То је додатни разлог да све те земље буду замишљеније него до сада и да захтеве и притиске Запада примају са опрезношћу. То је један од аргумената који указује да је могуће изненађење и тамо где Запад много не рачуна.

• Да ли је и сукоб у Гази допринео да се убрза резолуција о Сребреници ?

Замагљује се једна геноцидна ситуација са страдањем хиљада невиних деце и жена, десетине хиљада чак, да се истовремено један догађај од пре 20-30 и колико година извлачи из историје и покушава актуелизирати са добијањем већине на састанку Генералне скупштине. То је у очима многих земаља и покушај прикривања истине о ономе шта се дешава са Палестинцима у Гази. Многе исламске земље ће то сигурно имати у виду и на један добар број њих то ће да утиче да не подрже предлог Запада и резолуцију, што може да буде један неочекивани вид изненађења за ауторе резолуције.

• Над Србима је извршен геноцид у Другом светском рату, а ми нигде нисмо покретали, чак ни код нас, да се осуди тај ко је извршио геноцид?

Конвенција о геноциду је донешена 1948. године. Дотле тај појам геноцида није био познат, него се сматрало да су извршени велики погроми рецимо над Јерменима у Турској, негде током Првог светског рата у турској империји тамо и други погроми који су колонијалне силе вршиле над домороцима током антиколонијалне револуције и то свуда, у многим земљама, није само у Алжиру, Кенији итд. Тако да су то ствари које су очигледне, али овог пута питање геноцида постаје проблем за употребу и злоупотребу и приписује се случајевима у прошлости, али се не говори о случајевима геноцидних радњи које су западне силе чиниле у ратовима против низа земаља, нарочито у последњих 20 година, као и оних који су постојали у Првом и Другом светском рату. Покушај да се један релативно мировни случај, као што је масовни злочин у Сребреници, подигне на пиједестал апсолутног случаја релативизује све много масовније случајеве погрома и геноцида који су вршени током Првог и Другог светског рата, а нарочито релативизује највећи злочин који је учињен против Јевреја, зашта је Немачка осуђена, али за друге злочине није осуђена, а они нису били мали. Србија је заједно са народима Совјетског Савеза била највећа жртва тих злочиначких активности немачке војске на терену.

• Да ли ће у овом случају муслимани из Босне и Херцеговине моћи да потражују ратну одштету од Србије, како се може чути од њихових представника и прочитати у медијима БиХ?

Сви баратају са тим захтевима и са Косова и из Босне да би оцрњивање Србије подржали и са те стране. Међутим, не постоји никакав правни ни други основ за то. Прво, Међународни суд правде у Хагу је својевремено одбацио такве захтеве БиХ у односу на Србију, а што се тиче Косова и Метохије, ту постоје захтеви одговорности које они имају у односу на злочине које су учинили против српског становништва и они хоће да се то баци у заборав тиме што би истицали наводни геноцид над њима од стране Србије. То су детињарије које не „пију воду” и не могу уопште да буду озбиљно прихваћене ни од кога.

• Може ли се десити да Запад по принципу пријема Косова у Савет Европе прими га и у ЕУ и НАТО?

Тешко да то могу да остваре. Прво, зато што је то случај да једна национална мањина која нема право на самоопредељење и државу је бесправно, силом оружја извучена из Републике Србије и произведена у тзв. државу. Нема правног основа за објашњење да је то правно ваљана држава. Друго, без пристанка матичне државе Србије, на тако поступање то не може да прође нигде. Требало је, дакле, да се издејствује пристанак Србије, зато се врше сви ови притисци на Србију да то прихвати, укључујући и тај тзв. Охридски споразум итд. То је жуљ у ципели који Запад има и не може никако да га избаци. То може уз помоћ руку Србије, а Србија то никада неће да уради. Према томе, њихови покушаји да такву једну правну, недоказану и непотврђену творевину као што је тзв. држава Косово увуче у међународне организације, не само у Савет Европе него у Интерпол, Агенцију УН-а и у саме УН, једноставно је немогуће без пристанка Србије, и они то знају. Ово је последњи јуриш на Србију да би она на то пристала. Ако у томе не успеју, а по мени неће сигурно, онда ће морати сами да ревидирају свој досадашњи став у вези са независношћу тзв. државе Косово.

• Прети ли нам опасност од сукоба на Балкану?

Они би то можда и хтели, али је то сувише опасно и за њих. То би аутоматски могло да увуче и интересе других које они не желе овде, и да цела ствар која им изгледа, с њихове стране гледишта као релативно контролисана и предвидљива, одједанпут постане неконтролисана и непредвидљива. Неће од садашњег релативно контролисаног стања да скоче у непознато и да створе непознато стање на Косову и Метохији. Има пуно других који имају интереса на Косову на локалу, нису само Западни. Они то знају и зато хоће дипломатско-политичким средствима да реше проблем и Републике Српске и Србије, односно Косова. Р. Комазец