Истина о трагичној љубави у рату на Косову и Метохији
Роман Оливере Будимир “Увир на извиру” представљен у УКС
Роман Оливере Будимир о трагичној ратној љубавној причи о Слађани Станковић из Ниша која је као добровољац (болничарка) отишла на Косово и Метохију да брани свету српску земљу и руског добровољца Јурија Осиповског, официра из Минска у Белорусији, носи наслов “Увир на извиру”, а представљен је ових дана у Удружењу књижевника Србије. Пормоцију је водио Видак Масловарић, док су Љубисав Арсић Акса и Василије Арсић музиком пропратили ово књижевно вече.
Роман “Увир на извиру” који обрађује ратна страдања на Косову и Метохији, критичари виде као антиратни роман који покреће изузетно важне теме српске историје и савременог света. Пес никиња и књижевни критичар мр Милица Јефтимијевић Лилић је овом приликом истакла да Оливера Будимир на Косову и Метохији није била позната као писац али да се после прогона и доласка у Београд латила пера и да је достигла врло високе домете и завидно место у књижевности. Она је додала да је данас веома тешко и веома храбро писати о истини. Књига говори о љубави и смрти, о рату и страдању. – Да би био мир мора постојати љубав и мир у срцу. Ово је омаж женске истрајности да се жена жртвује за више циљеве, рекла је Јефтимијевић Лилић.
-Ово је ратни роман, документарно штиво као истинито сведочанство о рату, ово је љубавни роман двоје идеалиста, он је и историјски и биографски. Али, овај ратни роман, гле чуда, шаље вапај и призива мир, хармонију, љубав, пацифизам! И обратите пажњу на Оливерино презиме, она буди мир – Будимир, невероватан симбол, који говори о Оливериној мисији, датој од Бога! Иако је силна младост отишла у увр, у смрт, аутор верује у живот и шаље поруку живота, иако са Слађаном умире још један нови живот и одлази у увир – њено и Јуријево нерођено чедо. Маестрално аутор преплиће живот и смрт, рат и склапање брака Српкиње Слађане Станковић и Руса Јурија Осиповског у православном храму Светог Великомученика Георгија у царском граду Призрену, историјски приказ ратних догађаја и историју своје Отаџбине, разоткривајући дубоке емоције, љубав, патриотизам и спремност на жртву, али и планирање недоживљене будућности. Оливера спаја неспојиво, јер поседује дубок доживљај патриотизма и жртвовања хероја за слободу Отаџбине, јер она дубоко тугује за својим Косовом и Метохијом, јер је за њу тамо вечност, а овај данашњи живот сматра привременим и пролазним и овај роман је овако сјајно могао да напише сам човек славног Косова и свете Метохије и неизмерно јој за то хвала! Овако је говорила академик, професор др Радмила Тонковић на промоцији у УКС.
Оливера Будимир је прва жена која је писала о ратној тематици на Косову и Метохији на овај начин на тему о којој је доста дуго било забрањено да се прича. – О томе смо сву истину знали само ми у војним редовима, а онда је похапшен командни кадар који је само бранио свој народ и своју Србију у копненој најезди и офанзиви на Отаџбину, за коју су нас уверавали, да је није ни било(!), истакла је др Тонковић.
Као авијатичар ја сам фасцинирана Оливериним приказом дејстава авијације и она је у потпуности верно пренела главно осећање јунака са Кошара и Паштрика и њихов мото: „Ако умрем пошаљите ме у рај, у паклу сам већ био!“ напоменула је др Тонковић.
С.Ђукић
