„21 година туге, патње, неизвесности и бола“
У суботу, 22. јуна, у Косовској Митровици одржана трибина Удружења породица киднапованих Срба и неалбанаца са КиМ
Већ традиционално сваког 22. јуна, полагањем венаца на споменик “Истина” код главног градског моста на Ибру у Косовској Митровици, чланови породица и Удружења породица киднапованих и несталих Срба и неалбанаца са Косова и Метохијие, обележили су 21 годину од првог масовног киднаповања Срба на КиМ – отмице радника површинског копа “Белаћевац” код Обилића.
Пред више од 50 представника породица киднапованих и несталих Срба и неалбанаца, као и уз присуство представника Црвеног крста КиМ као и представника Међународног црвеног крста координатор Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ, Милорад Трифуновић је рекао да иако све тапка у месту, не престају да се боре за расветљавање судбине не само рудара који су тог дана нестали, већ свих оних за којима се трага.
Он је казао да се у овом моменту трага за још 1654 лица, од тога 573 са српске листе.
Трифуновић је казао да од многих има опструкције у трагању и проналажењу киднапованих и несталих и то потврдио чињеницом да су у последњих пет година преузета само два тела и да већ седам месеци чекају информације о ископавањима јаме код Ђаковице.
Након полагања венаца, одржана је трибина под називом „21 година туге, патње, неизвесности и бола“, у организацији Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.
Верица Томановић, председница овог удружења је рекла да су веома разочарани због спорости нерешавања трагедије која је задесила породице киднапованих и несталих и да очекују да ће међународне снаге на КиМ и институције у Приштини убрзати процес проналажења свих несталих лица.
-Проналажање киднапованих и несталих је приоритетан, хуманитарни задатак који међународна заједница мора да под хитно одради. Ова неизвесност је веома тешка и тешко је подносе породице које су сваким даном се мање, јер многи родитељи умиру, а да не сазнају судбину свог детета, супруга, сестре или брата. Због тога тражимо убрзање процеса проналажења несталих – рекла је Томановић.
Представница Канцеларије за КиМ Злата Радовановић је казала да Канцеларија, као и све остале релевантне институције државе Србије никада неће престати да се боре да се починиоци најтежих кривичних дела изведу пред лице правде и да буду кажњени.
Драгана Ађанчић, ћерка киднапованог рудара Петра Ађанчића, из Милошева код Обилића, казала је да где год да су њен отац, отац Јоване Ађанчић, отац Анђеле Костић и сви остали очеви, браћа, синови и мужеви, њихови трагови их неће подсећати на то да су вечите жртве, већ вечити борци.
Драгица Мајсторовић, мајка киднапованог 17-годишњег Ивана Мајсторовића, свој бол је преточила у потресне стихове, које је казивала на трибини.
Напоменимо да су 22. јуна 1998. године, на путу до радног места, киднапована деветорица радника копа “Белаћевац” термоелектране Обилић – Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић.
А на КиМ је убијено 57 и киднаповано 27 српских радника Електропривреде Србије. З.В.
