понедељак, 05. децембра 2022. | 08:03
Најновије вести

Одолевају искушењима век и по

 Оно што запослени у овој школи посебно издвајају јесте податак да их свих ових година нису заборавили многи добри људи. На пример, на Дан школе деци су поклоне донели чланови УдружењаСамо слога Србина спасаваиз Лебана у сарадњи са Хуманитарном организацијомМајка девет ЈуговићаПриликом посете Липљану 28. октобра 1895. године, тадашњи вицеконзул Бранислав Нушић записао је: „У Липљану постоји и лепа зграда основне школе”. Поносни на своју историју, ђаци и наставно особље ОШ „Браћа Аксићове године обележавају 157 година рада и постојања. За век и по постојања пребродили су много тешких тренутака и ситуација и, што треба посебно нагласити, са радом никада нису престајали. Као и многе генерације пре нас и ми смо суочени са бројним искушењима, али уз помоћ државе Србије опстајемо и обављамо наставно-образовни процесказала нам је директорица школе Љиљица Рашић.

ВАЖАН СТУБ ОПСТАНКА

Она је подсетила да Дан школе, 14. јануар, и Светог Саву обележавају литургијски. Традиција је да се са децом одлази у цркву на литургију, причест и сечење колача. Ове године није било већег окупљања јер су водили рачуна због епидемијских мера, и програм у школи био је више него скроман. – По повратку из цркве деца су одрецитовала неколико песмица, отпевана је химна Светом Сави и све је било брзо завршено. Међутим, школа има своју групу на виберу па су се деца и наставници досетили да прослава дана школе и школске славе буде, да тако кажем, виртуелна. Програм је подељен ученицима и свако од њих је вежбао у школи, али због забране окупљања одлучено је да они своју песму или рецитал изведу и сниме кући и објаве га на поменутој групи. Када нисмо могли да организујемо традиционалну приредбу, да барем тако обележимо ове за нас важне датумеказала нам је директорица. Оно што запослени у овој школи посебно издвајају јесте податак да их свих ових година нису заборавили многи добри људи. На пример, на Дан школе деци су поклоне донели чланови УдружењаСамо слога Србина спасаваиз Лебана, у сарадњи са Хуманитарном организацијомМајка девет Југовића”. Посебно је занимљиво што ће њихова сарадња трајати и у будуће. – Недавно су нас опет посетили и као што су обећали донели деци часописСлавко Православко”. Реч је о часопису чији је превасходни циљ да чува српску историју, културу и традицију. Намењен је деци узраста од првог до осмог разреда и обилује занимљивим садржајима попут прича о нашим великим хришћанском празницима, о краљу Милутину, Косовској бици, ту су библијске приче и слично. Договор је да наша деца шаљу на адресу часописа своје радове а они ће их објављивати. То је наишло на сјајан одјек код деце и надам се да ћемо дуго сарађиватиприча нам директорица Љиљица Рашић и посебно наглашава да деци значи сваки вид пажње и то што их током године обилазе студенти и различите хуманитарне организацијето значи да нису заборављени. Подсетимо, матичну школуБраћа Аксић” 1999. године заузели су Албанци и протерали српске ђаке и наставнике. У јесен исте године од наставка рада школе, у правом смислу те речи, зависио је опстанак Срба како у граду, тако и у околним селима у којима функционишу истурена одељења. Многе породице чекале су да ли ће се организовати настава или би у супротном напустили Косово и Метохију, јер деца су морала наставити школовање. Ништа мањи значај школе није ни данас.

ЧЕСТЕ ПРОВОКАЦИЈЕ

Неколико година по завршетку бомбардовања школа је радила у приватној кући. Учионице су биле мале, тамне, а зборница у подруму. Од купатила је направљена канцеларија за директора а спасене књиге из школске библиотеке биле су смештене испод степеница. Услови су били лоши, али од наставе се није одустало. Ту их је задесио и погром у марту 2004. године. Иако су у непосредној близини школе гореле српске куће а народ из њих бежао, они су, након неколико дана прекида, наставу наставили. У постојећу нову зграду школе уселили су се почетком 2006. године, тик уз приватну кућу у којој су претходно радили, преко пута некадашњег Дома културе. Основна школа тренутно има 105 ђака, у самом граду и у истуреним одељењима у Старом Грацку, Рабовцу и Сувом Долу.

– У Липљану има око 400 Срба и свакако да је школа важан стуб опстанка, али, на жалост, број ђака се осипа из године у годину. Један број људи продаје своја имања и одлази, али имамо и примера да родитељи своју децу уписују у веће школе попут оних у Лапљем Селу и Грачаници. Они живе у Липљану или околним селима, али школу завршавају у другим селимаприча директорица. Услови у којима се изводи настава су солидни. Истурена одељења у Старом Грацку и Рабовцу су реновирана а нова зграда школе у Сувом Долу је завршена, и до краја школске године би требало да буде усељена. Матична школа у граду је поред главног пута и туда пролазе и албански ђаци. Директорица каже да провокација увек има. Ове зиме се дешавало да албанска деца пролазе улицом и снегом гађају децу која су у школском дворишту. Зато деца никада не излазе без наставника. Нико више и не броји колико је пута школа каменована, а само пре 15 дана исписани су погрдни графити на школи у Рабовцу. Камере су снимиле децу и све је пријављено полицији. Школа у Липљану специфична је по томе што је осмогодишњу школу у њој завршило шесторо браће и сестара Палић из Урошевца. У школи се о њима могу чути само речи хвале. Њих је свакодневно довозио такси и враћао их кући. Општина Урошевац им је излазила у сусрет, јер они нису имали новца да плаћају превоз. Забринут за њихову безбедност њихов отац, који је слабовид, долазио је са њима и чекао их у холу школе да заврше са наставом. Иако су католичке вероисповести, редовни су били на веронауци. Једна од њих, Катарина, сада ради у школи као учитељица и свакодневно путује из Урошевца. ОШ „Браћа Аксићдобитник је Вукове награде и Сретењског ордена. То су признања на која су посебно поносни. Поносни су и на своје ђаке, јер су добри и послушни. На такмичењима која су предвиђена школским планом и програмом остварују запажене резултате. Захваљујући Канцеларији за Косово и Метохију група деце ове зиме боравила је на Голији и Тари и обезбеђена је спортска опрема за ђаке. Град Београд донирао је 20 таблет рачунара. Запослени у школи, али и преостали Срби у граду, истичу да није баш лако радити и живети у постојећим условима, зато им је веома важна подршка државе Србије како би издржали сва искушења и наставили да се боре за свој опстанак. М.Ч. 

Подели на: