Без заједничког рада нема ексхумација и идентификација

ЗАЈЕДНИЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕДСТАВНИКА НЕСТАЛИХ СРБА И АЛБАНАЦА У МЕДИЈА ЦЕНТРУ У БЕОГРАДУ

 

Без заједничког рада нема екшумација и идентификација-Никада нисмо стали. Имамо 20 локација које ћемо тражити од Приштине да се истраже, рекла је Весна Бошковић, представ ница Комисије за нестала лица РС
У Београду је у Медија центру јуче је одржана заједничка конференција за новинаре Срба и Албанаца, представника несталих лица на КиМ из Удружење породица „Косметски страдалници“ и Мултиетничког Ресурсног центра за нестала лица у Приштини са циљем да подстакну званичнике у Приштини и у Београду, као и све међународне и домаће институције и организације које се баве питањима несталих, да се озбиљно и одговорно посвете проналажењу свих 1628 лица, чија се имена већ 24 године налазе на интегрисаној листи несталих лица. Конференција је одржана под насловом „Да ли се права породица несталих лица поштују“, а поводом Међународног Дана људских права 10. децембра. -Решавање судбине несталих је предуслов за будућност мултиетничког друштва, а само удружене албанске и српске породице чији су најмилији нестали током сукоба на Косову могу да се изборе за основна људска права и сазнају истину, поручено је са конференције.
Представници албанских и српских породица чији су најмилији нестали на територији Косова су послали заједничку поруку: „Не игноришите више проблем свих несталих на Косову“ јер се права породица несталих грубо крше већ четврт века. Конференцију подржавају МКЦК, Амбасаде Британије и Шведске у Приштини и УНДП.
Представник Комисије за нестала лица Владе Србије ВеснаБошковић изразила је дубоко саосећање са породицама и изразила жаљење што данас нема прилику да се похвали великим резултатитима у процесу решавања случајева несталих.

Имамо 20 локација које ћемо тражити

„Немамо резултате али смо заједно и једино тако ће се тај проблем кађтад решити. Породице још чекају посмртне остатке да их сахране. Њихови најмилији су заустављени на путу, отети, мучени, нису имали право на суђење. Одузето им је право на живот“, истакла је Бошковић.
Бошковићева је поручила је да је искључивање политике једини пут како би се процес расветљавања случајева несталих лица покренуо.- Под хитно деблокирати процес и удаљити политику од овог хуманитрног питања, рекла је она.
Представница Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Весна Бошковић је на крају рекла да је данас ипак оптимиста, подсећајући да се делегације обе стране враћају из Брисела. Најавила је да ће 31. јанура бити одржана радна седница Радне групе за нестала лица где ће бити речи о локацијама, архивама и идентификацијама и где ће бити одређен временски рок када спровести активности. Додала је да би око месец дана након тог заседања требало да се одржи и седница Радне групе са представницима делегација.
„Никада нисмо стали. Имамо 20 локација које ћемо тражити од Приштине да се истраже. Имамо нове покренуте случајеве. Међутим, можда можемо више. Извињавам се што немам ново да кажем, а некада се и стидим пред породицама, али нећемо одустати. Без заједничког рада не можемо да очекујемо ни нове екшумације и идентификације“, закључила је Весна Бошковић.
Председница Удружења“Косметски страдалници“ које окупља породице убијених, киднапованих и несталих Срба са Косова Наташа Шћепановић указала је да се права породица несталих крше већ трећу деценију, а да у томе предњаче институције и међународна заједница. Она је рекла је да је проналажење несталих предуслов за помирење на Косову.
-Имамо право на пристојан укоп наших ближњих, да одговорни за злочине одговарају, да знамо истину. Одузето нам је право да сазнамо истину па су тужне наше речи. Четврт века подсећамо, да су прекршена и већ трећу деценију се крше најелементарнија права несталих пре, током и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, као и права чланова њихових породица, навела је Шћепановић и указала је да ни у Приштини, као ни у Београду нема политичке воље да се ради на расветљавању случајева несталих.

Политика је закомпликовала стање

Бајрам Ћеркинај из Ресорног центра за нестала лица у Приштини рекао је да је данас мало оних који могу да разумеју бол породица несталих лица и пруже им речи утехе.
-Удружења из Србије раде и то врло добро али посао је тежак. Смета нам политика. Хвала свима који нам помажу али политика је закомпликовала стање несталих лица. Током нашег рата је 1.607 непронађених лица. Ко ће нам дати одговор. Чекамо 25 година у мукама и не знамо још увек ништа. Не знамо шта је било сам старима, али ни о бебама које су отете од мајке. А 10. децембра политичари су као и до сада ћутали. Колико треба да чекамо да се споразумете. Ко нам је крив за то“, рекао је Ћеркинај.
Стране амбасаде, додаје Ћеркинај, тврде да не могу да директно да дају сателитске снимке јер је за то потребна дозвола од Међународног Црвеног крста. -Тражим да удружење из Приштине пошаље захтев да се дају сателитски снимци који садрже фотографије које се тичу несталих лица. Од Београда тражимо меморијални центар где можемо да положимо свеће и цвеће. Послали смо допис Скупштини за то и никада нисмо добили одговор. И пси имају право на нешто, а наша деца су људи и то политичари морају да знају. Нама се људска права крше и на Косову и у Србији. Не може ми рећи нико да се ово питање не може решити 25 година. Не могу више лагати породице око Закона о несталима, потребна нам је подршка државе“, рекао је Ћеркинај и сам приметивши да су га емоције понеле.
Члан удружења косметских страдалника Маринко Ђурић похвалио је храброст Бајрама Ћеркинаја који тражи свога сина још од 1999. године, као и истрајност свих осталих породица.
Ђуља Хазири која још увек не зна где јој је супруг истакла је да предводи Удружење „Глас мајки“ из Косовске Митровице. -Мој муж је био цивилна жртва и ја предводим удружење у Митровици. Мора, надам се нешто добро изаћи из нашег посла. Члан удружења породица Косметских страдалника Гордана Ђикановић навела је да се иста овакава конференција одржала пре недељу дана у Приштини и поручила да је главни циљ тих скупова да се јавности и властима и у Београду и у Приштини стави до знања да се права породица несталих грубо крше годинама. -Можда смо могли више и боље, али уз ресурске које имамо мислим да смо у континуитету радили да се убрза процес налажења несталих и да се законом уреде права њихових породица“, закључила је Ђикановић.
С.Ђукић