ОБЕЛЕЖЕНА 21. ГОДИШЊИЦА ОД ПОГРОМА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Минутом ћутања и полагањем венаца на споменик „Бели анђео“ данас је у Косовској Митровици одата почаст свим страдалим Србима у мартовском погрому.

 

 

В

енце су положили представници Српске листе и Привременог органа општине Косовска Митровица, који су поручили да 17. март и насиље над Србима и даље траје, али да ће наш народ остати истрајан у намери да остане на овим просторима.

Потпредседник Српске листе Иван Запорожац рекао је да 17. март за Србе у АП Косово и Метохија и даље траје, али да су методе промењене, преноси ТВ Мост.

„Руља је 2004. покушала да истера српски народ са Косова и сада су методе промењене, али је циљ остао исти – да Срба на Косову нема или да буду мањина која не може да одлучује. Окупили смо се да кажемо да памтимо и не заборављамо, и да поручимо да упркос методама Срби ће на Косову остати и опстати на својим огњиштима“, рекао је Запорожац.

Венци су положени и на месту где су у мартовском погрому страдали и Боривоје Спасојевић и Јана Тучев из Косовске Митровице.

Син убијеног Боривоја Спасојевића, Драган Спасојевић, истакао је да се злочини не заборављају и да још увек постоји нада да ће се кривци привести правди.

„Оно насиље које је било 17. марта, ванинституционално, сада је постало институционално насиље. Сваког дана имамо потенцијални 17. март, јер су виновници насиља добили устоличење у скупштини, који се зове Самоопредељење. Имају одрешене руке да све то раде на суптилнији начин, и да се крију иза закона који сами нису поштовали“, рекао је Спасојевић.

Патријарх српски Порфирије служио је данас у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду помен свим невино пострадалима у мартовском погрому 2004. године на Косову и Метохијии том приликом поручио да је историја српског народа уједно и историја српског страдања.

У Грачаници је данас обележена 21. годишњица погрома над Србима на Косову и Метохији, парастосом, полагањем белих ружа код инсталације „Мишинг“ и споменика жртвама, као и комеморативном академијом.

Парастос жртвама погрома служио је у манастиру Грачаница митрополит рашко-призренски Теодосије са свештенством Епархије, у присуству грађана, представника Канцеларије за Косово и Метохију, Српске листе и локалних званичника.

Након парастоса, окупљени су пред инсталацијом „Мишинг“ и спомеником жртвама погрома положили беле руже.

Митрополит рашко – призренски Теодосије истакао је да мартовски погром није само један у низу историјских догађаја које памтимо о патњи и страдању српског народа на Косову и Метохији.

„Погром је за нас православне Србе на овим просторима постао још једно горко сведочење о људској неправди, али истовремено и о величини и снази духовног подвига којим наши људи вековима одолевају искушењима“, рекао је митрополит Теодосије.

Помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић изјавила је на комеморативној академији да свуда у свету март месец наслућује ведрину и доноси мирис првог пролећног цвећа, а да само у Србији опомиње на злочин и мирише на тугу која се не заборавља.

„Превише зла смо доживели и преживели да би га време икада могло избрисати. Данас се не присећамо само Јане, Боривоја, Добрија и Борка, Ненада Васића, Слободана Перића и његове мајке Анке, већ и свих жртава великог погрома, свих невино пострадалих од 1998. године до данас. То је наша дужност коју морамо да преносимо и новим нараштајима, због поштовања на невино проливену крв која је опомена да никада не дозволимо да нам други пишу историју, да нам умањују бол, одузимају право на правду коју никада нисмо и сигурно нећемо доживети, али ми на крају не живимо за овоземаљску правду“, рекла је Парлић.

Она је нагласила да је покушај да се избрише многовековни српски идентитет безуспешан.

„То доказујемо управо овом академијом сећања која нам потврђује да и данас готово једнако боле слике вандалског чина оних који се Бога не боје док скрнаве његове овоземаљске домове у Призрену, Подујеву, Ђаковици, Косовској Митровици“, истакла је Парлић.

Она је додала да мржња према српском народу не јењава ни данас и да се понавља свакодневно.

„И мржња и прогонство и узурпација и отимање и скрнављење наших вековних манастира. Готово свакодневне су претензије албанске етничке заједнице да све што је српско, да се подведе под тзв. косовско. Не успевају да нам униште дух, достојанство и снагу. Зато данас не можемо причати само о прошлости. Неопходно је да причамо о снази једног народа о достојанству и непоколебљивости“, истакла је Парлић.

Начелник Косовског управног округа Срђан Поповић навео је да је погром у нашим животима остао уклесан као нешто најстрашније.

„Од уласка Кфора почели су да се празне градови широм КиМ, Приштина, Гњлане, Призрен, где су Срби буквално нестајали. Било је много киднапованих, убијених, спаљене су нам светиње. Било је страшно. 2004. године нико није очекивао да ће се десити нешто још страшније, да ће се десити прогон. Сви смо веровали у то да ће међународна заједница стати на пут вандализму који се дешава свих тих година на овом простору“, рекао је Поповић.

Он је додао да од међународне заједнице нисмо чули ни једну једину реч осуде ни тада, а ни данас.

„Ево нас данас овде, 26 година од 1999. године када смо у миру, по тим њиховим званичним стандардима, али ми и даље немамо мира, и даље се дешава тихи погром Срба, с тим што је погром мало специфичнији у односу на раније године. Нажалост, то данас раде преко институција“, нагласио је Поповић.

Он је навео да Приштина институционалним насиљем покушава да протера преостале Срба са Косова и Метохије.

„Сведоци смо шта се дешава нашој браћи на северу, да покушавају да их дугим цевима интегришу у косовски систем. Међутим, нико од стране тих Албанаца и међународне заједнице не зна да има посла са српским народом који је пркосан и зна шта хоће и зна колико му вреди КиМ, неће им успети“, нагласио је Поповић.

Син Боривоја Спасојевића, који је у погрому снајперским хицем убијен недалеко од главног моста на Ибру у Косовској Митровици, Драган, навео је да је 17. марта 20024. године група од пар стотина Албанаца прешла у северни део Косовске Митровице и почела да демолира оближње локале, да напада људе и да пуца.

„Веома брзо, захваљују чуварима моста и људима који су били ту, они су главом без обзира побегли у јужни део Косовске Митровице. Убрзо су почели рафали по окупљеним грађанима у Колашинској улици. Аутоматско оружје којим су они пуцали, односно терористи, стигло је болничким колима. Убрзо после тих рафала погођена је Јана Тучев, жена која је у том тренутку била трудна. Била је на својој тераси“, рекао је Спасојевић.

Даље је испричао да је код „Три солитера“ био постављен снајпериста, који је ранио 33 људи, међу којима је био и његов отац, кога је снајпериста погодио у срце.

Слађана Денић из Косовог Поља, чија је породична кућа спаљена у погрому, рекла је да никада неће заборавити мирис паљевине, дима и пепела и да је у само једном дану остала без ичега.

„Куће су гореле, супруг и ја смо се погледали и без речи схватили да морамо да одемо. Породица Милић нас је примила у свој дом када нисмо имали куда. Били су спремни да поделе са нама све што су имали и ми смо им на томе заувек захвални. Следећег јутра, супруг и ја смо стајали пред згариштем које је некада било наш дом, а сада су остали само црни зидови и жар, а за оне који су нас протерали ни то није било довољно. Касније су је поново запалили, уништивши последње остатке нашег породичног дома“, рекла је Денић.

У погрому над Србима 17. и 18. марта 2004. године страдало је 19 људи, више од 900 домова је спаљено, око 4.000 Срба протерано, а уништено и оскрнављено 39 цркава, манастира, црквишта и споменика.

Страховито насиље, етнички и верски мотивисано, албанских екстремиста над Србима у АП Косово и Метохија догодило се пре 21 годину, 17. и 18. марта 2004. године.

У ерупцији насиља Албанаца над Србима убијено је тада 16 Срба, стотине су повређене, хиљаде протеране, а уништено је више од 1 000 објеката, кућа, цркава, манастира.

Током „Кристалне ноћи“ косметских Албанаца над Србима, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, са Косова и Метохије протерано је 4.012 Срба.

Ерупција терора над Србима изазвана је марта 2004. тенденциозном и сасвим неистинитом медијском кампањом која је приказивала да су албански дечаци наводно натерани у Ибар.

Погрому који се тада догодио над Србима на КиМ претходио је онај из 1999. одмах по окончању ратних дејстава током агресије НАТО на Србију, односно СРЈ 1999. када је јуна 1999. протерано, у присуству међународних војних снага, приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца.

Међу жртвама 2004, знатан део били су недавни повратници на КиМ, углавном из 2003.

Укупно, током насиља на КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је, колико се зна, 27 особа, међу њима 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.

Дан уочи утапања дечака у Ибру, 15. марта 2004, из аутомобила је, у Чаглавици, рањен осамнаестогодишак Јовица Ивић.

Друштва ветерана такозване ОВК организовала су 16. марта протестна окупљања, на којима је било око 18.000 лица, због привођења појединих ратних заповедника косметских Албанаца, осумњичених за ратне злочине.

Истог дана, у касним ноћним сатима, медији у Приштини јавили су да су се тројица албанских дечака, старости 8, 11 и 12 година, утопили у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока. Како је тада јављено дечаци су бежали пред српским нападачима. Била је то потпуна лаж.

Тим поводом, Нирај Синг, портпарол полиције односно представник снага ОУН, изјавио је да нису пронађени докази да су Срби одговорни за утапање албанских дечака. Разјаснио је да је дечак, наводни сведок, био под притиском новинара Албанаца који су га усмеравали шта да говори, притом се његова верзија суштински разликовала оног што су други присутни тврдили.

Током наредна два дана на Косову и Метохији догодила се ерупција етнички и верски мотивисаног насиља. Масовна окупљања Албанаца брзо су преусмерена на насилне акције против Срба, њихових домова, светиња и споменика.

Више хиљада локалних Албанаца прешавши мост на Ибру пут северног дела Косовске Митровице, око поднева, 17. марта напало је тамошње Србе. Уследила је пуцњава. У граду су били видни Албанци са аутоматским оружјем. Припадници међународних снага безбедности употребили су сузавац и шок бомбе.

Неколико сати потом јављено је да је седам особа погинуло, четири Албанца и троје Срба, а више од 200 лица је рањено у Косовској Митровици. Потврђено је да су Срби убијени снајпеским оружјем из јужног дела града. Повређено је и 11 француских припадника КФОР.

У низу места широм Косова и Метохије догађају истовремено напади на Србе, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици. Процењује се да је више од 50.000 Албанаца учествовало у погромима 17. марта.

Према појединим наводима чак 12.000 Албанаца напало је Србе у Чаглавици, јужном предграђу Приштине, негде после 13 часова. Снајпером је у том месту рањено десет особа српске националности. Српске куће су паљене. Припадници КФОР из Шведске, Норвешке и Финске, који су држали тај сектор, интервенисали су против насилника. Имали су притом 16 повређених.

Током поподнева припадници КФОР и УНМИК, евакуисали су Србе из Чаглавице и других села у том појасу.

Малобројни преостали Срби у Приштини, у насељу „Ју програм“ такође су нападнути. Станови су блокирани, приземље запаљено, на Србе је пуцано, нападани су хладним оружјем. Скандирано је терористичкој тзв ОВК и отворено позивано на убијање Срба. Припадници КФОР, углавном ирска формација, након вишечасовне интервенције, евакуисали су тамошње Србе. Хулигани су се потом усмерили на локалну цркву Христа Спаса, коју су демолирали и запалили.

Напади на цркве и манастире посебно су били интензивни током вечери. Запаљена је Богородица Љевишка у Призрену, Богословија и Саборна црква Светог Георгија у том граду. Уништени су Манастир Светих Архангела и Црква Светог Спаса. Обе српске цркве у Косову Пољу су такође запаљене.

Четири особе српске националности убијене су у Липљану. Куће Срба су масовно паљене. Нападнути су и они који су покушали да се склоне у локалну цркву. И у тој средини припаданци КФОР настојали су да евакуишу Србе.

Широм Косова и Метохије одвијао се погром, локална верзија „Кристалне ноћи“. Све српске куће у селу Свињаре код Вучитрна, спаљене су. У Пећи је нападнута и канцеларија УН, као и оближње куће Срба повратника у насељу Бело Поље.

На простору Призрена ситуација је била посебно драматична. Српске куће и црквени објекти нападнути су, укључујући Богословију Светих Ћирила и Методија, задужбину Симе Игуманова, која је запаљена, када је једна особа је погинула а други су премлаћени. У Призрену је уништено, демолирано, спаљено, 56 српских кућа и пет цркава, међу њима и Богородица Љевишка, са непроцењивим културним и историјским наслеђем, Црква Светог Спаса, Црква Светог Георгија, храмови посвећени Светом Киријаку и Светом Николи, као и манастир Светих Архангела код Призрена. Локални КФОР, састављен од Немаца, није уопште реаговао.

Дерек Чепел, портпарол УНМИК, изјавио је током вечери, да је насиље на Косову било унапред планирано. Нагласио је такође да су оптужбе да су албански дечаци у Ибру у селу Чабра страдали бежећи од Срба, што је био изговор за погром над Србима, лажне.

Ерупција етнички и верски мотивисаног насиља над Србима настављена је и током сутрашњег дана, 18. марта.

Током раног поподнева објављено је да је главнокомандујући Јузног крила НАТО, адмирал Грегори Џонсон, преузео команду над КФОР-ом, као и да се размештају додатне снаге.

Тадашњи тзв председник Косова, Ибрахим Ругова, позвао је међународну заједницу да хитно донесе одлука о независности Косова.

Погроми, напади, паљевине, пљачке наставили су се у Урошевцу, Племетини, Угљарима, Косовској Митровици. Јављено је да у месту Облић, северозападно од Приштине, више нема Срба.

Током вечери запаљене су цркве Светог Саве у Косовској Митровици и црква Светог Николе у Приштини. Албански екстремисти бацили су бомбе на станице полиције у Липљану и Обилићу.

Дански припадници КФОР евакусиали су монахиње манастира Девич, пошто је најмање 1.000 наоружаних Албанаца окружило манастир који је опљачкан, демолиран и запаљен.

Заповедник Јужног крила НАТО-а Грегори Џонсон изјавио је те вечери, око 22.00, да насиље које не престаје на Косову указује на постојање организованог обрасца.

Сутрадан, Џонсон је нагласио да је масовно насиље на Косову и Метхији „етничко чишћење“.

Увече, 19. марта представник УНМИК Дерек Чепел саопштио је да је у сукобу на Космету, током претходна два дана, погинуло 28, а повређено више од 600 лица.

У понедељак 22. марта, у вечерњим сатима, Дерек Чепел објављује да су ухапшена 163 лица због подметање пожара, пљачке, убистава и других кривична дела током, како се изразио „међуетничких“ сукоба на Косову. По његовим проценама, 51.000 особа учествовала у 33 појединачна догађаја.

Укупно, током погрома над Србима на АП КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба. Повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним албанским екстремистима штитећи нападнуте, њихове домове, имовину, светиње и споменике.

Током погрома порушено је, колико се зна, 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке, са почетка 14. века. Прва литургија у њој служена је тек шест година потом.

Према подацима Епархије рашко призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених објекта током погрома марта 2004. је приближно стотину. Уништене су бројне светиње, фреске, иконе, црквене реликвије, при чему је начињен ненадокнадив губитак за културно наслеђе не само Срба.

У потоњем периоду међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава, а 67 особа је осуђено.

Савет безбедности ОУН осудио је погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији, исто је учинио и званични Брисел, односно ЕУ, и представници низа земаља.