Имамо чиме да се поносимо

– Трудимо се да очувамо породичне вредности и ми кроз наше приче, дружење, то и показујемо. Знате, традиција и садашње време изазивају сукоб генерација и морамо да нађемо ту неку средину, да чувамо то што имамо али и идемо укорак са временом – каже председница удружења Данијела Симоновић

 

 

На Свесрпском сабору културног стваралаштва отаџбине и расејања одржаном у Источном Сарајеву последњег дана августа, певачка група „Косовке” из Батуса код Косова Поља освојила је у укупном пласману треће место. Данијела Симоновић, председница Удружење жена „Традицијом кроз векове” у оквиру кога постоји и ради поменута група, објашњава да су се такмичиле у три категорије и да је на сабору учествовало 70 певачких група. – Поред наступа као певачка група имали смо у другој категорији сценски наступ где смо показали свадбарске обичаје нашег краја за шта смо награђени сребрном плакетом. У трећој категорији која је обухватала литерарни рад такође смо освојиле друго место. Када се све то сабере и у укупном пласману смо биле треће, што је за нас велики успех – казала је за „Јединство” Симоновићева.

ЧУВАЊЕ ОБИЧАЈА ОД ЗАБОРАВА

Удружење жена „Традицијом кроз векове” из Батуса окупља око 70 жена из централног дела Косова и Метохије. Формирано је 2022. године, док певачка група постоји од 2024. године. За тим је, каже Симоновићева, постојала потреба јер поред традиције и обичаја које желе да сачувају од заборава постоји и косовска песма коју такође треба неговати. При удружењу постоји и Друштво српског домаћина. – Имамо и стручног сарадника историчара Милоша Спасића из Племетине код Обилића, који је и етнолог, са којим се саветујемо. Са оснивањем певачке групе ми смо проширили нашу делатност, да тако кажем – прича нам Симоновићева. Поред наведеног поменуто удружење бави се изворним стваралаштвом. Значи, од обредних хлебова, затим обичаја који прате цео човеков циклус – Божић, крсна слава, младенци, рођење, крштење и друго – потом народна ношња, косовски вез. – Ми се трудимо да очувамо породичне вредности, оно што постоји у свакој нашој породици, и ми кроз наше приче, дружење, то показујемо и сматрам да је то право благо. Прво породице у којој се чува и негује, а онда и читавог нашег краја и српске културе уопште. Знате, традиција и садашње време изазивају сукоб генерација и морамо да нађемо ту неку средину и да чувамо то што имамо, али и идемо укорак са временом, при томе чврсто стојећи на тим својим темељима, знајући ко смо, шта смо и одакле долазимо. Ми имамо чиме да се поносимо, јер смо као народ богати баш због тог свог културног наслеђа – рекла нам је Симоновићева. Према њеним речима, све оно са чиме оне наступају широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, све оно што показују и што је од заборава сачувано у нашим породицама у овом делу КиМ је од непроцењиве вредности. – Како су наше мајке, баке, прабаке, биле мудре и паметне жене а можда нису ни биле школоване. Од каквих су нити оне радиле косовски вез, па ћилиме, ношње, то је без грешке. Сваки крај Косова и Метохије познавао се по својим мотивима, а све су то самоуке жене. То ми прихватамо као дар и желимо свима да покажемо, ту лепоту. Потичем из Породице Митић из Бресја која је патријархална и доста тога знам али, верујете ми, толико сам научила, видела у контакту са другим женама да је то невероватно. Непрестано се допуњујемо, учимо и то је сјајно. На пример, урадили смо брошуру обредних хлебова на нивоу централног Косова и Метохије који су карактеристични за наша села овде – казала нам је Симоновићева. – Ти хлебови су специфични и јединствени, и мислим да се по томе одвајамо од осталих крајева Косова и Метохије. Сваки крај их има, али ми смо некако покривени за сваки догађај који прати човека кроз живот. Имамо божићну чесницу, бареницу за Српску Нову годину, па ђунке које се месе за Богојављење, славски колач, славску погачу, младенчиће за Младенце, за Ускрс ћајке, за Ђурђевдан колутовни хлеб, повојни хлеб који се носи за бабине, невестину погачу, војнички хлеб, алва која се спрема за покладе или прочку, како их ми зовемо, уочи Васкрса, до хлебова за задушнице – додаје наша саговорница.

СЛАВСКИ КОЛАЧ И ПОГАЧА СУ ЊИХОВ ЗАШТИТНИ ЗНАК

До сада је ово удружење имало више поставки обредних хлебова и кажу да се тиме поносе. Њихов славски колач је постао познат, а захваљујући Ивани Жигон која је препознала њихов труд, стигао је у Русију и Белорусију. Наша саговорница издваја славски колач који је пре четири године приказан у Дервенти, али који још увек траје и налази се у тамошњем музеју. – Он се није покварио и сматрају га чудом, ево већ четири године је тамо. Са њим смо се у том граду такмичиле, освојиле прво место и оставиле га као поклон, али он се није покварио и сваке године се износи на то такмичење. Туристичка организација Дервенте је ове године писала баш о том нашем колачу као о светом хлебу са Косова – рекла нам је Симоновићева. Када је наша саговорница у питању да кажемо и да је она у овом делу КиМ позната па косовској погачи за коју је освојила прво место на Данима општине Лазаревац, затим признање на Етно сајму у Београду. Позната је и по чесници коју спрема за Божић и која се ломи у центру Грачанице, где је последња умешена тежила 10 килограма. Данијела Симоновић је неколико година пре формирања удружења сама наступала на различитим манифестацијама и када је оформила удружење већ је имала испред себе јасан пут којим треба ићи. Она, међутим, велико признање одаје свим својим чланицама, вредним домаћицама из овог дела КиМ искрено им се дивећи због свега што подносе у овим тешким временима, али и што су остале стуб куће негујући своје обичаје и чувајући своје корене. – Поносна сам на своје чланице удружења, на све оно што оне раде и помажу да трајемо и будемо на овом нашем путу негујући своју културу, обичаје и традицију. Толико је богатства у овим нашим селима које су оне сачувале и које то позајмљују да прикажемо на различитим манифестацијама. Да се поносимо кошуљама, ношњама, везом, ћилимима, али је то и прилика да кажемо нешто више о породици у којој се то чува – казала нам је Симоновићева. Недавни инцидент који је певачка група „Косовке” имала на прелазу Брњак када је косовска полиција претресала возило са којим су се враћали из Источног Сарајева, за све њих био је изузетно стресан. Засметала им је застава са ликом књегиње Милице, поцепали су је и бацили у ђубре. То је наша, да тако кажем, икона, наш лого са којим представљамо све наше Косовке. Нису они поцепали само нашу заставу већ су тиме желели да науде комплетној нашој историји, то им је засметало. Мене је то више погодило него да су ми шамар ударили, ето тако сам то доживела – казала нам је Данијела Симоновић. У певачкој групи „Косовке” окупљене су три генерације. И док су старије чланице групе током живота већ биле у оваквим или сличним ситуацијама, односно није им страно овакво понашање полиције, млађе су се много уплашиле. – Нисам националиста, верник сам и свачију веру поштујем, свачије обичаје, и зато ми је несхватљиво овакво понашање полиције. Имала сам након тога и здравствених проблема, жуч ми је прорадила и морала сам на операцију. Све је то последица тог великог стреса – каже на крају нашег разговора Данијела Симоновић, председница Удружења жена „Традицијом кроз векове” из Батуса и додаје да их сада брине сваки одлазак ван КиМ на наступе, јер не знају шта их чека на прелазима по повратку. Да додамо и то да поменуто удружење још није регистровано, јер их у косовском систему не прихватају, док српски систем не препознаје адресу у Батусу. Када је сарадња у питању у удружењу посебно издвајају Ансамбл „Венац” и директорицу Снежану Јовановић која им помаже када је реч о ношњи и која је увек ту за њих, затим локалну самоуправу у Грачаници, Туристичку организацију Грачанице. На самом почетку рада удружења велику подршку им је пружио Стојан Предовић из Удружења „Глас Метохије”. М.Чанковић