Агресија мимо одлуке УН
Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи а уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено
На аеродрому Аџи тепе, на пет километара од Куманова, 9. јуна 1999. године потписан је „Кумановски споразум”, тачно у 23:45, којим је окончано бомбардовање Савезне Републике Југославије. У бомбардовању Југославије учествовало је 19 чланица НАТО-а плус осам нечланица НАТО-а које су у савезништву са ОВК представљали другу ратујућу страну против Војске Југославије. Бомбардовање је почело мимо одлуке и одобрења СБ УН. Потписници су били, у име међународних снага НАТО и КФОР, британски генерал Мајкл Џексон, а испред СР Југославије полицијски генерал Обрад Стевановић и генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић.
ПРЕГОВОРИ ОД ПЕТ ДАНА
Потписани Кумановски споразум је споразум о војно-техничкој сарадњи, који је после 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора означио крај НАТО агресије на тадашњу Савезну Републику Југославију. Преговори су започели у кафани „Европа 93”, а завршени испред шатора у француској НАТО бази у Куманову. Очи целокупне српске јавности су биле упрте у француску базу НАТО-а крај овог македонског града, ишчекујући договор о окончању бомбардовања. Резултате преговора, који су трајали пет дана саопштио је Британац Мајкл Џексон, у 23:45 часова, изласком испред војног шатора, готово као у средњем веку. Слободан Милошевић, пре тога, прихватио је план који су у Београд донели руски дипломата Виктор Черномирдин и фински председник Марти Ахтисари. Кључни елемент споразума било је потпуно повлачење војске и полиције Југославије и Србије са Косова. Са њима су ка централној Србији кренуле и колоне избеглица. Према проценама своје домове напустило је више од 230.000 Срба и неалбанаца. Дан после потписивања Кумановског споразума у Савету безбедности Уједињених нација усвојена је Резолуција 1244 која је предвидела међународно војно и цивилно присуство на Косову.
Један од људи који је потписао Кумановски споразум, полицијски генерал Обрад Стевановић, каже да тај споразум не може да се квалификује као споразум о капитулацији.
НЕСРАЗМЕРАН ОДНОС ПРЕГОВАРАЧКИХ СТРАНА
– Њиме ни оружане снаге, ни територија Србије нису предате непријатељској држави, непријатељској војсци или паравојној организацији. На симболичном нивоу било је јасно да је однос преговарачких страна несразмеран, јер је иза њихове стране, по мом сећању, било најмање педесетак НАТО официра који су присуствовали тим преговорима, а са наше стране било је само нас десетак. Кфор је у Куманову, а пре свега генерал Џексон, на више наших инсистирања прихватио обавезу да не дође до безбедносног вакуума, односно да прво уђу њихове снаге, па да се сусретну с нашим снагама, да им наше снаге предају критичне тачке и зоне које треба штитити, па да се онда наше снаге повуку – казао је Стевановић. И већ првих дана по уласку снага Кфора било је јасно да те снаге нису спремне или не желе да ураде тачно онако како се договорило.То је за последицу имало егзодус најмање 230.000 људи. Упркос свим предузетим мерама да они испуне свој мандат, то се није десило. З.Влашковић
