Активни учесник у вишедеценијском књижевном животу

 – Часопис „Стремљења“ задесила је судбина народа, те је већ 21 годину у изгнанству од истих оних које је на својим страницама афирмисао – каже одговорни уредник Рада Комазец

 

Часопис за књижевност, културу и уметност „Стремљења“, у оквиру Установе за новинско-издавачку делатност „Панорама – Јединство“, ове године обележава 60 година постојања и трајања. То је био повод свечаном јубиларном издању троброја „Стремљења“ на 800 страна које је недавно изашло из штампе. Године 1960. на иницијативу веће групе српских писаца, новинара, професора и интелектуалаца других струка, окупљених око листа „Јединство“, представило је идеју о часопису за књижевност, културу и науку Добрици Ћосићу, који је одмах препознао значај таквог часописа и свесрдно помогао његово оснивање. Тако се родио часопис „Стремљења“ у оквиру листа „Јединство“. Први уредник овог часописа био је Раде Николић. Овај часопис се током свог развоја суочавао упркос бројним препрекама и претњама да се угаси, али је све то захваљујући преданом раду руковдоства „Јединства“ и културних делатника савладао и остао до данас.

ЗАСТУПЉЕНО СТВАРАЛАШТВО НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Припрема обимног и садржајног јубиларног броја „Стремљења“ захтевала је велики рад и посвећеност да се направи свеобухватни часопис који је и својеврстан приказ свега битног што је настајало и обележавало књижевност, уметност и културу током 60 година трајања у периоду од 1960 -2020. године. – Листајући старе пожутеле странице „Стремљења“ на њима су видљиве поред српске, албанска и турска и ромска књижевност, као и плејада стваралаца из бивше Југославије. Као вид описмењавања и афирмације албанских, односно шиптарских стваралаца, како су се тада званично звали, „Стремљења“ су објављивала њихове прилоге и практично их увели у свет књижевности и културе – каже у уводној речи јубиларног броја „Стремљења“ одговорни уредник часописа Рада Комазец. – Тако су се ствараоци из редова шиптарске, касније албанске националности на Косову и Метохији – наставља Комазец – појављивали из броја у број часописа „Стремљења“ у интересу братства и јединства, који су, показаће каснијим својим деловањима, чинили све да потисну српску реч са косовскометохијских простора као и часописе и народ који их је описменио и увео у свет књижевности и стваралаштва. Због веродостојности и историјске истине у овој ретроспективи српске, албанске и уопште југословенске књижевности, коју нудимо љубитељима писане речи, један део шиптарске-албанске књижевности из часописа „Стремљења“ шездесетих година представљен је као репринт – објашњава Рада Комазец. Богати садржаји „Стремљења“ расли су из године у годину и стремили ка вишим књижевним и културним циљевима тако да скоро и није било значајнијег књижевног ствараоца на простору бивше Југославије који није сарађивао са овим часописом. Међу толико врсних стваралаца, поплави приповедака, поезије од арабеске речи и израза, књижевне и позоришне критике, приказа, баштине, трибина, приповедне књижевности и ликовног живота није био лак задатак одабрати један мали део као подсетник за шездесетогодишњицу постојања часописа.

ОДРАЗ КЊИЖЕВНЕ И ПОЛИТИЧКЕ СТВАРНОСТИ

– Иако посвећен књижевности, уметности и науци до појаве часописа за науку „Обележја“, кроз сам часопис „Стремљења“ и прилоге ствараоца исписане су историја и друштвена кретања на Косову и Метохији у последњих 60 година. То је део књижевне и политичке историје у јужној српској покрајини. У преломним тренуцима за српски народ, часопис „Стремљења“ задесила је судбина народа, те је већ 21 годину у изгнанству од истих оних које је на својим страницама афирмисао – каже Рада Комазец. Управо деведесетих година у „Стремљењима“ се десила победа културно-естетског приступа над идеолошким. – „Стремљења“ су обележена стилском разноврсношћу, а императив уредништва током ових 60 година је квалитетна песма, добро прозно дело и ликовно стваралаштво као и афирмација младих стваралаца. „Стремљења“ су преузела задатак да Србе на КиМ упознају са својим ствараоцима са простора бивше Југославије, о свим културним појавама, стварању и целокупном културном животу уз нагласак на књижевне догађаје – напомиње Комазец. У јубиларном броју поводом 60 година излажења часописа „Стремљења“ заступљени су својом поезијом или другим делима и сви претходни уредници овог часописа. То су поред Рада М. Николића и Вук Филиповић, Владимир Цветановић, Владета Вуковић, Радослав Златановић и Радомир Стојановић. С.Ђукић