БЕЛЕЖНИК ЖИВОТА И БОРАЦ ЗА ИСТИНУ

Пише: Рада Комазец

 

Упркос свим забранама, претњама, увредама… „Јединство” чистог образа дочекује 79. рођендан. Зима, оштра зима, крај децембра 1944. године, дували су хладни ветрови са Проклетија и Шаре, мраз се хватао по коси и лицу промрзлих бораца. Србија је била окупирана, потлачена и подељена а цела Европа поробљена. Фашистичке хорде потпомогнуте са Балистима харали су српском покрајином Косовом и Метохијом, а мешали се фијуци ветра и метака. Те зиме 1944. године у вихору Другог светског рата у Приштини родило се наше „Јединство”. Медији су били најважније пропагандно оружје којим је нацистичка Немачка створила амбијент идеалан за ширење фашистичке идеологије и освајање света. Борци, ентузијасти са пушком у једној руци а оловком у другој створили су „Јединство” и не слутећи да су то били темељи будуће реномиране медијске куће која ће наредних скоро осам деценија информисати читаоце и бити путоказ генерацијама новинара. Истина у служби Срба на Косову и Метохији, то су основни постулати „Јединства” од прве одштампане странице давне 1944. године па све до данас, када обележавамо 79 година, јубилеј којим се ретки у медијском свету могу похвалити. Први број или пилот пројекат штампан је на четири стране на оскудном папиру. У првим бројевима „Јединство” је писало о борби против фашистичких окупатора. Свака кришом написана и одштампана реч тада, тек основаног листа „Јединство”, била је метак правде, родољубља, бунта, храбрости и наде, али би значио и метак свима које би фашисти открили да штампају и деле народу „Јединство”. Упркос ратном пламену који их је шибао и сталне угрожености голог живота, наше су прве колеге били једнако као и ми данас ентузијастични, страствени писци који су гинули за истину. Године 1945. и народи Југославије и „Јединство” дочекали су слободу. Сва послератна дешавања у косовско-метохијској области пратило је „Јединство”. Неписменост међу албанским, тада шиптарским становништвом, јер је то био званичан назив била је осамдесет посто. Описмењавање Албанаца, еманципација албанских жена, скидање фереџа, индустријализација, оснивање школа, Универзитета, асфалтирање путева – све су то забележили новинари „Јединства”. Хронике општина донешене су из броја у број нашег листа. Није било засеока где живи и један Србин а да га новинар „Јединства” није обишао. Први и основни циљ је био, како у прошлом тако и у овом веку, да читаоци увек добију истините информације. „Јединство” као штампана новина стоички подноси све ударце модерних технологија, система, злонамерних људи… Када се појавио радио говорили су да је крај штампе. Исто су причали и након појаве телевизије, а онда и након што су медији своје место нашли на интернету. „Јединство” је преживело и успело да опстане поштујући професионалне стандарде, а уједно баштинећи традицију, културу и језик народа којему припада. Историја се понавља на његовим страницама. Нажалост, након скоро осам деценија „Јединство” доживљава исту судбину да се дели од руке до руке јер је за српску штампу и данас рампа на административном прелазу, а штампарија у месту рођења одузета му је и узурпирана. Поред свих ограничења која су време и људи наметали новинарима „Јединства”, ипак је „Јединство” било и остало највреднији документ и сведок историје Косова и Метохије и малих обичних људи. Данас имамо на располагању све тековине савремене цивилизације и дигитала, док су први борци новинари – антифашисти имали једну машину и стари ротациони строј. Али, оно што смо имали ономад и сада и најважнији нуклеус свега и најснажније погонско гориво јесте једно те исто – људи. Подршка читаоца гура нас да из године у годину будемо снажнији. Наши новинари деценијама чувају од заборава сваки кутак Косова и Метохије. Чувајући од заборава и бележећи све недаће и успехе обичних људи. „Јединство” је протеклих 79 година стварало неке од највећих новинарских легенди, али мењао и утицао на животе свих нас. Јер, 79 година је новина са којом се читав један живот рађа и умире. Упркос свим годинама и далеком родном датуму, на који можемо бити поносни, изложени смо сталној борби и потешкоћама да новина стигне до свих читалаца на КиМ. У околностима у којима је новинарство постало простор у којем можете објавити текст који излази из оквира вриштећег наслова и слике, текст који претендује да остави и неки дубљи интелектуални траг, представља драгоценост, која се не може ничим платити. Кроз све ове године као део редакције „Јединства” имала сам у свести да написати текст на страницама ове новине има смисла. Да тај текст колико год се наши видици чинили суженим може доћи до оних људи којима аутентично мишљење или бар покушај мишљења ван наметнутих стега нешто значи. Човек често нема свест ко све чита његов текст, а објављивањем у „Јединству” сусрела сам многе људе који су ми давали наду да писати има смисла, да написано није узалудно и да упркос свему треба истрајати. Јер, ако имамо у виду да је овај лист настао у ужасу Другог светског рата као жеља да се досегне жељена слобода, да се стане пред сваки изазов, да се пером боре против зла. Зато уз 79. рођендан можемо закључити да без обзира на све недаће са којима се свакодневно сусрећемо, на све тамне облаке који нас гуше чекамо уздигнуте главе, јер ми својим племенитим текстовима бележимо драму и живот једног народа. Наша борба као и до сада неће бити лака. Али, „Јединство” не би било то што јесте када би од ње одустало. Вођени идејом која је рођена у Призрену настављамо даље. Са одлучношћу која је красила све наше претходнике остајемо борци за истину и правду. На крају крајева они којима смо трн у оку треба да схвате да је „Јединство” жилаво и отпорно на све ударце. Држати новине у рукама је можда заоставштина из неког старог времена, али оно што је на папиру који држите је уверљиво, истинито и на нама је да бирамо шта, како и где да читамо. Није то само новинарство и заиста је то далеко од данашње поплаве онлине медија. То је љубав, али обострана, оног који пише и оног који чита. Са поносом се присећамо наше прошлости . „Јединство” је под опсадом свакога дана стизало до наших читалаца. „Јединство” је кроз године расло и развијало се постајући симбол Косова и Метохије. Били смо и остали сведок времена, а под опсадом стижемо и данас до читалаца широм Косова и Метохије. „Јединство” је вредно сведочење о новинарству, о борби за опстанак, о пробијању кроз сциле и харибде подвала, мржње, забрана и отимачина око различитих истина. Нашим причама није циљ пуко бомбардовање вестима већ залагање за истинске цивилизацијске вредности и антифашизам уткан у темеље ове куће. Свесни смо да је за пут у будућност потребно познавање прошлости, свесни улоге и значаја толиких великих и мањих, славних и анонимних ликова који су своје животе и своје интелектуалне, духовне и физичке напоре па и страдања уткали у наше трајање. Поносни смо на генерације наших великана од мајстора тастатуре, мајстора фотографије до уредника, графичара, штампара који су од „Јединства” направили синоним Косова и Метохије. Информишући обичног човека, али и о обичном човеку и његовом животу, проблемима и мишљењу, утицали смо на историју Косова и Метохије. Од самих почетака па све до данас наша је главна улога била бити гласник малих људи. Док се у Европи говори о медијским слободама „Јединство” као и његов народ бори се да опстане на својој земљи ту где се родио, развијао. Крајем деведесетих на Косову и Метохији опет су звиждали меци и непријатељски авиони попут оних из Другог светског рата парали небо изнад Грачанице, Пећке патријаршије и Дечана. Опет су мета Срби. И поред терористичких банди и дано-ноћног бомбардовања Дом штампе у Приштини, седиште нашег листа, и новинари на терену нису спавали. У отежаним условима „Јединство” се није покорило. Излазило је сваког дана и информисало грађане. Након прогона Срба из градова и највећег дела Косова и Метохије, „Јединство” је једина српска институција која остаје у окупираној Приштини. Храброст и част новинара „Јединства” тих дана је досегла врхунац. Ризикујући животе уз пропуснице Кфора обилазили су Србе по целом Косову и доносили трагичне вести о киднаповањима, убиствима, спаљивању српских кућа и храмова. У касну јесен 1999. године заустављени су ротациони стројеви у Приштини за „Јединство”. Међународни миротворци наложили су новинарима „Јединства” да напусте Дом штампе јер им не могу гарантовати безбедност. Лист прогнаник из свог места рођења као и највећи број његових читалаца ни данас нема мира. Они који прогањају, хапсе и обесправљују читаоце „Јединства”, чине то и „Јединству”. Поред свих ратних, друштвено-политичких и других удараца, лист „Јединство” је остао свој, доследан истини, својој традицији, а веран читаоцима и Косову и Метохији. Борећи се истином као најјачим оружјем, „Јединство” ће победити.