Безбедност, страх и сталне пљачке Албанаца зауставили повратак Срба на КиМ
Недостатак безбедности и слободе кретања, немогућност запошљавања, узурпирана имовина… су зид спотицања што се расељени Срби са Косова и Метохије не враћају
Већ деценију у новоизграђене куће за повратнике у Новом Селу код Вучитрна, селу Подгорце код Косовске Витине и Зочишту код Ораховца нико се није вратио. Куће све до једне опљачкане па демолиране. У Свињару са 135 кућа само једна повратничка породица, Бабљаку од 52 обновљене куће повратници тек у седам кућа Недостатак безбедности и слободе кретања, немогућност запошљавања, узурпирана имовина… су зид спотицања што се расељени Срби са Косова и Метохије не враћају.
Скоро ће две деценије од масовног насилног протеривања Срба са Косова и Метохије 1999. и каснијих година али од повратка као да још нема ништа. Због сталних пљачки и напада на оне повратнике који су се вратили у својим местима остварен је симболичан повратак Срба до сада. Буквално, страх је укочио повратак расељених Срба а што више време пролази од прогона Срба са Косова и Метохије све више и сплашњава чежња за повратком, сада још у такозвану независну државу Косово.
Страх највећи проблем
Мартовски погром Срба 2004. године и проглашена независност Косова почетком 2008. године у правом смислу били су брана за већ до тада започети нешто већи повратак Срба на своја огњишта.
У овом моменту широм Косова и Метохије постоји више од 600 изграђених повратничких кућа у које се протерани Срби не враћају. Тако је већ десет година празно 35 кућа у селу Подгорце код Косовске Витине. Толико кућа је празно од 2005. године и у Новом Селу код Вучитрна, поред саме базе Кфора. Срби се не враћају ни у 45 изграћених кућа 2007. године, у Зочишту код Ораховца. Од мартовског насиља 2004. године празно је и 135 кућа у селу Свињаре код Косовске Митровице, у коме данас живи само једна повратничка породица. У Бабљаку код Урошевца од 52 изграђене куће за повратнике сада се живи само у седам кућа, укупно 10 Срба. До 1999. године у 60 кућа у Бабљаку живело је више од 300 Срба.У Обилићу је празно више од 80 српских кућа, Косову Пољу више од 60 и у другим селима где су изграђене куће за повратнике. У свим овим местима све до једне од новоподигнутих српских кућа су прво опљачкане, а онда демолиране. На ниједној од ових кућа није остао читав прозор а врата и друга столарија са санитарним уређајима су однети. Но, има случајева да су Срби почели да продају куће Албанцима у тим празним повратничким селима, јер живот албанских породица у њима и заставе Албаније на кућама сведоче о томе.
Виновници пљачки на слободи
Албанци су у овим местима углавном узурпирали и српску земљу коју обрађују без надокнаде. – Страх је укочио већи повратак Срба у Метохији у којој је остварен до сада највећи повратак у око 50 – так села у општинама Клина, Исток и Пећ. Апелујемо стално да се Срби врате у већем броју али несигурност, сталне пљачке и провокације Албанаца су јачи од жеље за повратком – каже Стојан Дончић, који се са породицом вратио у село Бича. Велику одговорност за неостварени повратак Срба има Европска унија и читава међународна заједница који без икаквих уцењивања Албанаца аминују толикој присутној небезбедности Срба широм Косова и Метохије. Нико од бројних Албанаца виновника пљачки српске покретне и непокретне имовине у повратничким селима до сада није ухапшен, нити је ико одговарао.
