Боравак и сарадња са Руском Федерацијом
Десет научних радника са Института у Лепосавићу, представило је почетком октобра своје научне радове на Криму
Међународна научна сарадња Института за српску културу у Лепосавићу и научних институција из Руске Федерације потврђена је и недавним учешћем десет научних радника са Института у Лепосавићу на 34. међународном научном Хараксли форуму, на Криму (Јалта) који се одржао у првој недељи октобра ове године. На овом научном скупу учествовало је око 100 научних радника из Русије, Белорусије, Индије, Србије, Бразила, Норвешке и Бугарске.
Десет научних радника из Србије, односно са Косова и Метохије, са Института у Лепосавићу, представило је своје научне радове из области културе, књижевности, политикологије, историје, војне историје, етнологије и других научних дисциплина. Овом приликом говорили су: директор Института у Лепосавићу др Драган Танчић, др Ана Стишовић Миловановић, др Марија Јефтимијевић Михајловић, др Весна Зарковић, др Срђан Словић, др Звездана Елезовић, др Мирјана Бечејски, др Јован Симијановић, докторант етномузикологије Верица Михајловић и докторант правних наука Марина Мијатовић. Делегацију Института, на челу са директором Танчићем, примили су и високи државни представници Крима у Севастопољу, где је било говора о успостављењу научне сарадње са државним универзитетом у Севастопољу.
Јачање вековних веза између два народа
Институт за српску културу у Лепосавићу је успоставио научну сарадњу са неколико научних институција из Руске Федерације, и то са: Кримским федералним универзитетом Вернадског из Симферопоља са Крима (који је по броју студената један од највећих универзитета у Руској федерацији, затим са Јужним федералним унивезритетом из Ростова на Дону. Сарадња ће се одвијати у неколико праваца: размена научних радника, професора, студената, ради спровођења наставе, научних истраживања, организовања заједничких научних скупова, семинара, израда заједничких научних пројеката, пружање међусобне помоћи и подршке за имплементацију у мећународне образовне, академске, научне и иновативне програме, и друго.
-У научној и стручној јавности познато је да је до сада објављено на десетине монографија и зборника, и на српском и на руском језику, чији је предмет било проучавање историјских, политичких, културних, књижевних, духовних и других веза између наша два народа, чије корене налазимо још у дванаестом веку, када се млади Растко Немањић замонашио у руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори. Међутим, овом темом знатно су проширене и границе истраживања на којима ради Институт, будући да су научни радници и сарадници ангажовани на пројекту „Духовна и материјална култура Косова и Метохије“, али су резултатима представљеним у овом зборнику показали и научни потенцијал, као и жељу да се учврсте вековне везе између наша два народа, каже директор Института др Драган Танчић.
Институт за српску културу у Лепосавићу сада има 30 стално запослених, од којих су 20 младих стручних људи, доктора наука из области књижевности и језика, културе, политикологије, социлогије, археологије, историје, историје уметности, етнологије, етномузикологије, права. Поред тога на Институту је запослено и десет доктораната и мастера из наведених научних области и научних дисциплина.
Једини мултидисциплинарни институт у Србији
– Овај Институт у Републици Србији је једини мултидисциплинарни научни институт тј. у ком су заступљени истраживачи из више научних области а што је посебна компаративна предност овог Института, посебно имајући у виду значај Косова и Метохије и српског народа на овим просторима. Мора се нагласити и чињеница да је овај Институт вероватно и најмлађи научни институт у Србији, а што је посебна компаративна предност и значајна чињеница за очување материјалне и нематеријалне баштине српског народа на простору Косова и Метохије. Млади кадар у наредном периоду морамо максимално јачати и оснажити за очување културне баштине на КиМ а у складу са науком и политиком Владе Србије и Председника Србије Александра Вучића, рекао нам је др Танчић.
На овогодишњем Сајму књига а преко Канцеларије за Косово и Метохију, промовисан је први том зборника „Српско-руски односи у прошлости и садашњости“, у издању Института за српску културу – Приштина, са седиштем у Лепосавићу. Од шеснаест радова заступљених у зборнику у којима се проучавају српско-руске везе у сфери културе, књижевности, политикологије, социологије, историје и других научних дисциплина, говорили су научни радници Института: др Марија Јефтимијевић Михајловић, др Ана Стишовић Миловановић, др Александар Павловић и др Далибор Велојић.
– Резултатима представљеним у овом зборнику, показали смо с једне стране научни потенцијал нашег Института са простора Косова и Метохије који штити и чува културну баштину српског народа на простору КиМ, а с друге, и жељу да се учврсте вековне везе између српског и руског народа, као и намере руске научне заједнице да успостави научну сарадњу са нашим Институтом у наредном периоду. Радови у зборнику „Српско – руски односи у прошлости и садашњости“ представљени су на истоименом научном скупу, одржаном крајем марта у Рашки и Лепосавићу. Том приликом о актуелној теми говорило је преко тридесет излагача из земље и иностранства, првенствено Русије, Македоније, Бугарске, Босне и Херцеговине, напомиње др Танчић.
