Борељ за РТС: Не такмичимо се са Америком, морамо да отворимо дијалог
Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ рекао је за РТС да се морају спустити тензије, како би се вратили на ситуацију у којој је дијалог могућ. “Са економске тачке гледишта Европска унија је уложила много новца и у Србију и у Косово, много више од Сједињених Америчких Држава”, истакао је Борељ.
Током богате политичке каријере, 72-годишњи Жозеп Борељ, економиста и инжењер, био је шеф дипломатије Шпаније и председник Европског парламента. Каталонац по рођењу, социјалиста по опредељењу, познат је као одлучан заговорник јединства Шпаније. Ипак, сматра да Косово и Каталонија нису за поређење.
О детаљима посете Београду и Приштини, решавању косовског проблема и европском путу Србије, шеф европске дипломатије говорио је за РТС.
Морамо да отворимо дијалог и на Европској унији је да помогне у томе. Мислим да морамо бити активни. Ако се ништа не уради, проблем ће остати нерешен, а пут Србије и Косова ка Европској унији биће доведен у опасност. Знам да су протеклих месеци напетости скочиле између две стране, када је реч о таксама и дипломатским активностима. Морамо да спустимо тензије, да се вратимо на ситуацију у којој је дијалог могућ. За нас у Европској унији то је инвестиција, не радимо то због себе већ због помирења и мира. То бисмо волели да се догоди на Западном Балкану.
Како Ви, као високи представник ЕУ, гледате на иницијативу САД и специјалног изасланика председника Трампа Ричарда Гренела да се у дијалогу Београда и Приштине фокус стави на економију. Хоће ли Америка преузети примат у преговорима и да ли ће Унија именовати специјалног представника за дијалог Београда и Приштине?
Ми се не такмичимо са Сједињеним Америчким Државама. Мислим да је за председника Трампа економија све, али политика је изузетно важна. То није економски проблем, али чак и са економске тачке гледишта Европска унија је уложила много новца и у Србију и у Косово, много више од Сједињених Држава. Наставићемо то да радимо и да помажемо. Не такмичимо се с њима.
Сви треба да допринесу процесу дијалога и једнога дана можда ће бити нормални односи међу људима на Западном Балкану, као што је у Европској унији данас, где су границе невидљиве. Можда је добра идеја да имамо специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине, некога ко добро познаје регион, ко је искусан дипломата, ко има моје поверење и јак капацитет, јер то је проблем на коме треба радити свакодневно, а не повремено да се долази из Берлина и Брисела да би се нешто рекло. Он мора бити снажно посвећен томе, док се не постигне споразум.
Долазите из Шпаније где сте били министар спољних послова. Шпанија је једна од пет земаља чланица ЕУ које не признају независност Косова. Има наговештаја да Шпанија неће учествовати на самиту ЕУ и Западног Балкана у Хрватској у мају због учешћа приштинске делегације. Какав је Ваш став о томе?
Био сам министар спољних послова Шпаније, земље која није признала независност Косова с добрим разлогом. Сада више нисам шеф дипломатије Шпаније и имам одговорност према Европи и морам да заборавим став своје земље и браним европски став. Европска унија није признала Косово јер нема капацитет да то уради. Хајде да покушамо да радимо најбоље што можемо да олакшамо дијалог. На томе ћу радити. Људи треба да швате да када радите на европском нивоу, не можете пратити позицију ваше земље.
Србија је до сада отворила 18 од 35 поглавља, два су затворена. Може ли се очекивати већа динамика у наредном периоду, с обзиром на то да је Србија спремна за отварање још неколико поглавља?
Цео преговарачки процес је стављен на чекање, због позиције Француске и још неколико земаља о отварању преговора с Албанијом и Северном Македонијом. На следећем састанку Европског савета објавићемо нову методологију проширења, јер многи сматрају да је та методологија тешка и да сувише дуго траје. Она мора бити флексибилнија и продуктивнија, како би се споразуми постизали брже и лакше.
Очекује се и отварање нових фондова за земље кандидате, али да ли тренутно унутар ЕУ постоји политичка воља да се отворе кохезиони фондови?
Не могу вам дати прецизан одговор. Знам да се о томе разговара, постоје други фондови али су кохезиони фондови резервисани за земље – чланице Европске уније.
