БОРИС ОДЛАЗИ У КНИН ДА СЕ ЗАТВОРИ РАТНА СТРАНИЦА И ГРАДИ КУЛТУРА МИРА

 Борис Милошевић не одлази да слави у Книну, а поготово не злочин над сопственим народом. Борис Милошевић је одлучио отићи у Книн као члан хрватске владе да се освесте да су Срби у Хрватској страдали, да су подносили и подносе тешке патње и тешке губитке и да томе ни у каквој прослави не би требало да буде места.

 

Борис Милошевић иде у Книн због тога да се затвори ратна страница и да се почне градити мир, који у Хрватску никако да стигне и никако да се оживи култура мира. Зато ћу поновити још једном, Борис одлази, не да би славио, него због тога да би освестио, да слављење страдања Срба не може бити нешто на чему ће се темељити или почивати било каква прослава у Хрватској. Тежак задатак – рекао је Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске српске странке у Хрватској и посланик у хрватском Сабору, одговарајући на питање „Јединства“ шта је мотив Бориса Милошевића да прославља у Книну злочин над сопственим народом, односно Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља.

  • Да ли је Ваш одговор замена теза, пошто Милошевић не одлази на помен жртвама већ на прославу „Олује“, која се и у хашким пресудама третира као удружени злочиначки подухват? Није ли то,ипак, давање легитимитета злочиначкој акцији „Олуја“?

Борис Милошевић ни било ко други од нас не може и неће давати и осигуравати легитимитет прогону Срба из Хрватске или злочинима почињеним према њима као и онемогућавању повратка. У то будите сигурни, колико год вам се чинило да је другачије. Јер, све шта смо до сада радили, радили смо против тога и све што ћемо радити након 5. августа биће исто као што смо радили. Никада нећемо радити на штету српског народа. Према томе, идемо у Книн. Борис је одлучио на своја плећа натоварити оно што нико други није натоварио, а требало је. Они који су били ратне вође, они који су требали спречити да дође до „Олује“ и до прогона, они који су требали бити свесни што значи крајем 1994. године донешена Резолуција УН о томе да Хрватска има право контролисати своје границе и који нису на време упозорили српски народ у Крајини што то значи, а ми јесмо упозорили. Они су оставили тај народ без избора, а ми смо хтели да имају избор. Нека нам нико не држи лекцију о томе да бисмо могли дати легитимитет „Олуји“ или да бисмо могли славити. Борис не одлази тамо весела срца него са тугом у срцу. Зато што мора радити нешто што нико други није урадио, а оставио је иза себе крваве трагове и натоварио их свој нашој родбини и нашем народу остављајући га без могућности избора. Према томе, када разговарате о Борису и када разговарате самном, разговарате са људима који чувају част Срба у Хрватској, који чувају гробове и места страдања које су сви заборавили, и они који се данас љуте на нас и они који нам држе лекције са различитих говорница. Ми смо само 30. јула и 1. августа обишли преко 15 места страдања, осведочили и направили видео, поставили спомен-плоче, а тамо где нема подићи ћемо спомен обележја. Истовремено, у ових неколико дана се догодило то да се о злочину над Србима чуло више него у протеклих 11 година. Први пут са говорнице Хрватског сабора, Ања Шимпрага, дете из колоне, која се вратила и подигла своју кућу са родитељима, је проговорила о томе како су убијани старци и старице месецима након „Олује“, како су паљене куће годинама након „Олује“, како се људима отимало, годинама након „Олује“. Не тражимо да нам неко љуби руке, нити да нас поштује у ономе што не разуме да ће бити, али у наше намере, у Борисове намере не сме нико да сумња и не би требао нико, ојађени наш избеглички народ, хушкати на њега. То смо већ прошли током деведесетих. Ми смо људи који желе мир, да им деца расту у миру, да се прогон и ратни злочини према Србима у Хрватској призна као злочин, да се освести хрватско друштво и ослободи рата – ако је то нечестито, ако је то против интереса Срба, онда слободно можете судити, не само Милошевићу, него и мени.

  • Очекујете ли да ће одлазак Милошевића у Книн променити свест Хрвата о Србима, смањити дискриминацију, етнички мотивисане нападе на Србе и све оно што преживљава већина српског народа која данас живи у Хрватској?

Наши први циљеви су били да се признају српске жртве, српско страдање и српско прогонство. Да се освести хрватска јавност да је неко у њихово име починио злочин над Србима и да због тога постоји свест да иза обележавања и славља таквих годишњица стоје и остају трагови који су злочиначке природе. Такође, желимо да деца расту у миру и да могу бити то што јесу, а да се тога не плаше и да се други не плаше тога што они јесу. Желимо да српски језик и ћирилично писмо буде у школама и у службеној употреби, да се користи без препрека које су створене и које се не могу отклонити у последњих 11 година. Посебно желимо да се у срединама у којима живе Срби почну обнављати водоводи, путеви и да почну улагања и помоћи онима који живе од свога рада од пољопривреде, од услуга и нечег трећег. То су наши циљеви и то желимо постићи и на томе ћемо радити.

  • Несумњајући у Ваше добре намере, да ли је нормално да земља чланица ЕУ, на неки начин приморава и уцењује представнике мањине, у конкретном случају српске заједнице, да славе и величају „Олују“ да би увели струју, воду или пут након 25 година?

Ја сам мислио да могу разговарати са вама на начин који ће бити нешто другачији, али покушаћу да наставим. Нико од нас не пристаје ни на уцену нити на присилу око овога. То што се вама чини да је уцена или присила да би се добила струја или вода, путеви или могућност да се нормално живи – није. То је само покушај да се у овој земљи избори за много шире од тога. Не само за Србе него и за Хрвате. Реч је о политичкој борби за нормалну земљу у којој ће бити мир, у којој ће се окренути странице рата и у којима ће се људи суочити са тиме што се заправо догодило и колику цену рата су платили, не само Хрвати него и Срби. Да могу нормално почети разговори и комуникација без предрасуда са својим суседима, пре свега са Србијом. То је оно што је нас мотивисало, а ничија присила нити уцена. Предуго смо у овом послу и сувише снажни да бисмо пристајали на тако нешто и зато све молимо да респектују нашу одлуку као што ми респектујемо осећаје наших сународника када ту одлуку критикују.

  • Дакле, Ви сматрате да ће одласком Милошевића у Книн Срби имати бољу будућност и перспективу у Хрватској…?

Ја не спорим људима који су у избеглиштву да мисле да њима у Хрватској нема места. Таквог мишљења је било још пре 1991. године и пре избијања рата, а посебно у рату. Они су били доминантни у делу српске политике и српског јавног мњења па су Срби завршили где су завршили. Ја само желим да нико не хушка Србе на Србе као што се то чинило у ратним годинама. Зато бирам сваку реч и клањам се свакој критици. Са стрпљењем ћемо сачекати да људи виде да нисмо ништа урадили против интереса српског народа, као што нисмо урадили и у другим приликама, а нека се други окрену, освесте и размисле о томе, ко је ових тридесет година, а посебно ратних деведесетих радио против свога народа.

Подели на: