Брани Косово и Метохију пером и поезијом
У Шилову организована промоција збирке песама „Кроз време“ аутора Ратка Стоиљковића
Збирка песама „Кроз време“ културног посленика и књижевника Ратка Стоиљковића , коју је објавила издавачка кућа „Панорама-Јединство“ промовисана је на књижевном часу који је организован у просторијама КПЦ“ Божидар Митровић-Шандор „ у Шилову у среду. О овој књизи говорили су директорка Издавачке кућа Панорама-Јединство, Рада Комазец и истраживач и аутор више монографија из Косовског Поморавља, Станислав Којић. Промоцију су увеличали пригодном музиком, песмом и читањем ауторових песама, чланови Српског аматерског позоришта- Гњилане, чланови етно групе КОС, глумица Приштинског народног позоришта Јасмина Стоиљковић и други.
Говорећи о Сотиљковићевој збирци поезије Рада Комазцец исткала пре свега да је он био новинар Јединства. Он је казала да је његова поезија заправо завичајна поезија која је настала у изганству и на развалинама ауторовог света.
-Изгнанство је заправо једно од родних места поезије.Цитираћу Матију Бећковића који каже: „ Због песама је песник Овидије из отаџбине своје прогнан био, али песама се није оставио“. Поезија Ратка Стоиљковића тумара по Косовском Поморављу, тумара исто онако како и његова душа тумара да ли је у Београду, дали је било где другде. Ратка добро знам.Ја знад да он и када је у Београду он је физички тамо а душом у свом завичају. За њега је Косовско Поморавље и колевка и нешто што га прати било у причи у било чему другом.Просто он не може да се не враћа Косовском Поморављу. То је део њега и он са тим живи. И мене није изненадила ова његова поезија.Истовемено ово је пеизија отпора. Стоиљковић брани светињу Косова поезијом, а косовску светињу не чине само манастири и цркве него свака влат оне крваве траве. У Ратковим песмама, дозволићу за право да кажем у тужаљкама за Косовом нема места никаквој лажи, ни једној речи без угледа и значаја. Њега је дубоко дирнула неправда, голгота свог народа и он је на то реаговао песмама. Оно што је карактеристично иако је поезија отопра у њој не доминира национална искључивост нити позив на освету. Он не воли поробљиваче, али воли свој напаћени народ.Проповеда братску солидарност међу Србима. У сваком стиху осећа се песникова присност са народом-казалаје Комазец. Она је нагласила уз остало да Раркове песме нису само његове већ песме сваког човека са образом и душом.
Станислав Којић је подсетио присутне на Ратково деценеијама уназад богато стваралаштво у домену прикупљања народних умотворина из Косовског Поморавља и његов добринос у другим сегментима културног и јавног живота, а у циљу промоције националног интереса српског народа на овом просторима.
-Био је учесник и сведок погрома над Србима 17.мара 2004.године и о томе написао књигу „ Када је Гњилане горело“.Био је један од покретача ликовне колоније у Новом Брду. Исраживао је демографска кретања становништва и 2012. године објавио брошуру „Преобликовање српског етничког простора у Косовском Поморављу 1999.-2009.године-казао је уз остало Којић. Подсетио је на његов урећивачки рад у часописима које је покренуо „Чуперак“, „Сербика“ , „Информер“, али и на његову улогу о покретању Завичајних сусрета писаца Косовског Поморавља.
Ратко Стоиљковић је са пуно емоција се захвалио окупљнима на промоцији његове књиге, подсетивши укратко на услове у којима је стварао уз нагаласак да је било и много неповољних и тешких тренутака. Прочитао је неколико својих песама.
Ратко Стоиљковић је рођен 1941.године у Гњилану које је под притиском морао да напусти током мартовског погрома. Неколико година уназад са својом породицом живи у Београду. Добитник је многобројнх награда и признања за свој рад и стваралаштво у домену културе и уметности, али истраживачког рада.
С.И
