Брига о младим људима мора да буде приоритет

 Мештани поменутих села поздрављају напоре општине да им олакша живот, али истичу да ће се без решавања проблема високе стопе незапослености и побољшања безбедносних услова довести у питање даљи опстанак Срба у овим местима

 

 

Села Скуланево и Суви До припадају oпштини Липљан по српском, односно oпштини Грачаница по косовском систему. У низу су српских села када споредним путем кренете из Липљана за Грачаницу и претходи им Ново Насеље. Поменуто село и Скуланево управо повезује Суви До а даље, поменутим путем, стижете у километар удаљену Лепину и одатле у остала српска места. Та повезаност српских села – пољским путем, који води до Грачанице, а који је касније КФОР асфалтирао – учинила је њихов останак могућим након повлачења војске и полиције. Суочени са бројним проблемима, од којих је безбедност у самом врху, труде се да опстану.

ЖИВЕЛО СЕ МНОГО БОЉЕ

У Сувом Долу живи око 150 Срба у нешто више од 40 кућа и четири зграде. Стамбени објекти који су до сада направљени средствима општине Грачаница значе доста, јер су у њима станове добијали и млади брачни парови из села који нису имали решено стамбено питање. Суви До је настао насељавањем Косова и Метохије после Великог рата. То треба поменути јер га од осталих села у овом делу Косова издваја то што је изграђено по урбанистичком плану. Улице су праве и простране, куће изграђене до главног пута, а иза њих су економија и баште. Сваки плац у Сувом Долу има 30 ари, село је препуно зеленила и окружује га најплоднија земља Широког поља. У селу највише има Херцеговаца, па је, између осталог, познато и по квалитетном сушеном месу. Рецепт по коме вредни Суводолци суше пршуте донели су из старог краја и преносе га са генерације на генерацију. Ту је и чист говор, правилно акцентоване речи, због чега су препознатљиви и одвајају се од староседелачких српских села која их окружују. – Пре бомбардовања овде је било много лепо живети. Липљан нам је удаљен свега три километра, Приштина мање од 20, и нико није осећао потребу да одлази из села. Већина становништва је била запослена, односно у свакој кући је неко био стално запослен, обрађивали су окућницу и њиве, свега је било у изобиљу. Железничка пруга је пролазила кроз село па смо могли возом до Београда и Солуна, и лево и десно. Сада је ситуација потпуно обрнута. Одоше нам деца, никакве будућности овде немају – прича нам невољно један Суводолац, одбијајући да се фотографише и каже своје име. Само је разочарано рукама показивао улице и говорио како је штета, јер село је лепо. До јуна 1999. године у селу је било 120 српских кућа, око 700 становника, и није било ниједне албанске куће. Сада је око 50 кућа, плацева, продато. На појединим плацевима Албанци су направили велике куће и већ живе у селу. Има и празних али непродатих кућa, али и доста кућа у којима живе старији људи. Оно што забрињава јесте одлазак младих људи. Део Суводолаца још увек обрађује земљу, попут Драгана Тараила и Николе Зелића. Ове јесени репроматеријал је још више поскупео у односу на прошлу годину и улагања су била огромна. Они обрађују земљу у закуп и искушења су велика. Сваке године се површине које обрађују смањују за по неколико хектара јер се, у међувремену, продало још ораница. – Нажалост, доста је људи продало своју земљу а ја нисамбио у прилици да исту купим. Тако су и смањене површине које обрађујем, мада, истини за вољу, не могу сам ни да постигнем више јер нема радне снаге – рекао нам је Тараило. Пољопривредници са којима смо разговарали, а који обрађују оранице у том делу централног КиМ, кажу да се много тога променило на самом тржишту. Репроматеријал је поскупео замало 100 одсто у односу на прошлу годину. Порасла је и цена производа, али не толико да може да прати цену репроматеријала. Суви До је опстао у најтежим временима и било је мање проблема него сада, када је безбедност у питању. Са осипањем српског становништва проблеми су расли. Сада је ситуација другачија и много је разлога за страх. Пре неколико година биле су изражене крађе стоке, пољопривредне механизације, аутомобила, чак и алата из гаража. Сада се на српским кућама све чешће исписују графити такозване „ОВК”, обијана је и сеоска продавница, поломљена врата на школи, а Максимовићима је по ко зна који пут обијена механичарска радња. Све то, уз чињеницу да се починиоци не приводе правди, узнемирава мештане овог питомог села.

У СКУЛАНЕВУ СКУПО ПЛАЋЕН ОСТАНАК

За разлику од Сувог Дола где је у првим годинама останка безбедносна ситуација била подношљива, у Скуланеву су Срби, иако издвојени од магистралног пута, без Албанаца у околини, претурили преко главе много невоља. По доласку мисија УНМИК и КФОР доста је мештана страдало од стране Албанаца који су сељане убијали на улици, на ливадама док су стоку чували, чак и док су пецали на реци Ситници која пролази недалеко од села. Најтежа трагедија која их је задесила јесте она у којој су мета била деца. – Много смо страдали и скупо платили опстанак у селу. Албанац је аутомобилом прошао кроз село и ударио децу која су се играла на улици. Једно дете је страдало, док је четворо њих тешко повређено. Драгана Тонића су убили док је пецао, Милорада Милића док је чувао стоку. Прикрадали су се селу и пуцали на људе, и данас јасно чујем те рафале и осећам тај страх док чекам вест да ли је и ко, овог пута, убијен – испричала нам је Невенка Живић из Скуланева. За разлику од Сувог Дола, Скуланево је староседелачко село а породица Живић је уз породицу Митровић најстарија у селу. У Скуланеву има 60 српских кућа, али се број становника осипа. Село је карактеристично и по томе што у њему има више кућа једне породице – најбројнији су Милићи. Мештани објашњавају да су се временом браћа делила и свако је правио кућу за себе, и да се село није напуштало. Има примера да су због посла неки од њих живели у другим местима, али су имање у Скуланеву обрађивали. Чувала се свака стопа од предака наслеђене земље. Оно што сада забрињава јесте чињеница да је у последње време продаја имања узела маха и већ има Албанаца који ограђују купљену земљу и планирају градњу кућа. Поред свих проблема, у Сувом Долу и Скуланеву се последњих година доста тога урадило на уређењу села и то средствима Општине Грачаница. Улице су асфалтиране, урађена је сва неопходна инфраструктура. У Скуланеву ради истурено одељење од првог до четвртог разреда ОШ „Вук Караџић” из Лепине. У Сувом Долу је саграђена нова школска зграда у којој ради истурено одељење ОШ „Браћа Аксић” из Липљана. За разлику од Сувог Дола у Скуланеву немају амбуланту, већ су упућени на ону у суседном селу Лепина, али имају цркву посвећену Светој Тројици у којој се окупљају Срби из околних села. Највећа инвестиција локалне самоуправе и њених партнера свакако је изградња четири зграде са укупно 16 станова намењених младим брачним паровима и социјално угроженим породицама у Сувом Долу. До краја године у плану је усељење у још 34 стамбене јединице у којима ће бити смештене породице из контејнерског насеља у Грачаници, али и друге социјално угрожене породице, такође у Сувом Долу. Мештани Сувог Дола и Скуланева поздрављају напоре општине, али истичу да ће се без решавања проблема високе стопе незапослености – која би у првом реду задржала младе људе у селу – и побољшања безбедносних услова, довести у питање даљи опстанак Срба у овим местима. М.Чанковић