Бруј звона позива Србе на повратак

Нигде на путу од 30 километара за Девич из Косовске Митровице нема путоказа за манастир. Ретки су они који навраћају. Косовска полиција је даноноћно на пункту испред манастира

 

У слеђеној тишини бујних зелених дреничких шума, у средишту Дренице, где у ширем окружењу нема српске душе болује у осами једина преостала српска велика светитња, манастир Девич. Богоугодни мир ремете једино птице и ретки звуци авиона који прелећу високо на небу изнад најсамотније српске светиње на Косову и Метохији. Од некада 77 срспких цркава и манастира у Дреници, и где је 99 одсто топонима српског назива, данас још српство брани и чува петочлано сестринство манастира Девич. А доћи до Девича, 30 километара јужно од Косовске Митровице значи проћи само кроз албанска места, центар чисто албанске Србице и даље кроз центар Лауше, два километра испред Девича, места које је познато по томе да су се у њему први пут јавно, 28. новембра 1997. године, појавили у јавности припадници УЧК-а са униформама. На изласку из Лауше и скретања лево за Девич нема путоказа, уконили су га недобронамерници. У месту Лудовић, где је манастир до 2004, године имао своју економију скреће се опет лево долином непун километар до манастира. Лудовић су Албанци поодавно преименовали у Ново Резало. Сто метара испред Девича рампа на путу и полицијски пункт. Овај и још 24 других срспских цркава и манастира и данас чува посебна јединица 200 припадника косовске полиције. Толико о безбедности српских светиња и Срба на Космету после доласка међународне војне и цивилне мисије овде.

ОД 2012. ГОДИНЕ ПОЛИЦИЈА ЧУВА СВЕТИЊУ

После 12 година обезбеђивања и чувања најсамотније српске светиње на Косову припадници француског и мароканског Кфора отишли су 17. априла 2012. године. Обезбеђење манастира Девич од тада је преузела је косовска полиција. Уз подизање рампе на путу за манастир, полицајац нас упућује на споредан улаз у светињу где нас после више куцања на врата, дочекује мати Анастазија која је у Девичу пуних 50 година, од 1968. године. Разговор са мати Анастазијом пробудио је три пса чувара светиње који лавежом упозоравају да су будни. Дубок лавеж шарпланинца који је у посебном великом боксу поред конака улива страх. – Овде нас је неколико али као да нас је сто. Манастир је жив и духовне активности су сталне. Но, није проблем што нас је мало у манастиру већ је проблем што нема српског народа у окружењу. Ето, прошло је 20 година од прогона Срба а још се нису створили услови за њихов повратак. То је проблем – говори мати Анастазија у великој гостинској соби манастирског конака. Она каже да су и ретки верници који навраћају у манастир.

– За време верских празника и на манастирској слави ипак народ дође, дође да се помили моштима Јоаникија Девичког. Не забораља се Девич – вели мати Анастазија. Око манастира је завршен велики 170 метара камени зид и он је најбоља заштита светиње и монахиња од недобронамерних Албанаца. До сада су обновљена два конака, у цркви је урађен под а она је покривена, преостале фреске су очишћене али има још тога да се уради. Видљиве су још ране мартовског пожара и уништења 2004. године. – Манастир је имао велику економију са објектима у Лудовићу. Међутим, све су то Албанци уништили и данас без надокнаде обрађују нашу имивину. Од тада не држимо краве. У кругу манастира имамо двадесетак кошница пчела, своју башту где узгајамо лук, салату, шаргарепу, парадајз….- каже мати. Почетком 2011. године Девич је набавио нова звона која опет ођекују Девичком долином. Ранија три звона су украдена марта 2004. године и до данас нису пронађена.

ПРЕСАХАО ИЗВОР

Мати Анастазија каже да је извор светог Јоаникија Девичког, 50 метара испод манастира, пресахао 2010. године. – То је познати извор светог Јоаникија који је ту узвео воду из камена да би напојио жедне ловце који су овуда пролазили. Када је био један земљотрес у Метохији 2010. године, осетио се и овде, вода са извора се замутила пар дана а онда је пресахла. Можда ће се опет појавити – објашњава мати Анастазија. Пут до извора се и даље одржава. Мати Анастазија препричава још историју овог извора : – Манастир је дуго чувао
пањ букве, која је била десетак метара изнад извора, и у којој се свети Јоаникије подвизавао, тиховао и живео у молитви, али пошто није био заштићен пропао је. Звона најсамотније српске светиње на Косову и Метохији манастира Девич Срби не чују, јер их нема у ширем окружењу. Звона звоне и зову Србе да се врате, да напуне Метохију. Звоне и да дозову богоугодни мир који се још само овде, на Косову и Метохији, у Европи, чува оружјем. На растанку мати Анастазија каже, напиштите да није она препричана истина тачна : – Чије су овце тога је и планина, већ да је боље да се каже : Чија је планина тога је и могућност да може населити своје овце увек. З. Влашковић