Чаробни свет детињства вечита је инспирација
Професор др Миомир Милинковић сачинио је Антологију српске поезије за децу и младе коју је објавио у АСоглас д.о.о. Зворник Сунчани брег, Београд. Антологија је представљена у Удружењу књижевника Србије у Францсукој 7. На промоцији коју је водио Видак Масловарић о књизи су говрили професор др Даница Столић, др Милутин Ђуричковић и аутор.
аница Столић је говорећи о значају ове антологије напоменула да је ово после сличне антологије Душка Радовића књига о којој се са респектом може говорити. Антологија садржи преко 200 песама од око сто аутора, од сваког песника по две три или неколико песама. Професор др Милутин Ђуричковић је истако да када се неко бави поезијом за децу на начин на који то чини професор др Милинковић који се поред писања песама за децом бави и научним радом, а пише и белетристику за децу и одрасле онда не треба сумњати у његову стручност. У Антологији српске поезије за децу и младе др Миомира Милинковића садржане су песме бројних познатих и мање познатих аутора. Међу њима су и песници: Лука Милованов Георгијевић, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић, Јован Грчић Милинко, Војислав Илић, Војислав Илић млађи, Десанка Максимовић, Гвидо Тартаља, Григор Витез и други. Ту су још и истакнути песници: Душан Радовић, Мира Алечковић, Драган Лукић, Мирослав Антић, Бранислав Црнчевић, Милован Данојлић, Љубивоје Ршумовић, Мошо Одаловић, Рајко Петров Ного, Милутин Ђуричковић, као и сам аутор. – За децу – игра, је начин живљења, за песнике – инспирација и надахнуће, за књижевнике теоретичаре – феномен који синтетизује мноштво универзалних појмова и значења; за педагоге – добра прилика за остваерње поучитеених циљева. Ово је рекао аутор антологије професор др Миомир Милинковић на промоцији у УКС.
Са становишта књижевне историје, хронолошка ретроспектива срспке литературе за децу могла би се сагледати кроз пет еволутивних фаза: прва обухвата период до Јована Јовановића Змаја; друга од Змаја до Првог светског рата, трећа време између два светска рата, четврта другу половину двадесетог века, а пета, почетак двадесет првог (XXI) века. За савременог историчара књижевности су подједнако важни сви токови, каже се у предговору ове антологије.
С.Ђ.
