Часопис који доноси нова истраживања
Објављена четрдесет осма свеска Баштине. У овом броју Баштине обрађене су теме из области књижевности, језија, политикологије,социологије, права и економије, историје, археологије, историје уметности и историје културе.
Лепосавић, 26. Новембар- Истраживачи, научни радници на Институту за српску културу Приштина- Лепосавић, редовно, по устаљеној динамици штампају свој часопис Баштина, који објављује истраживања из више научних области. Четрдест осма свеска, која је недавно објављена садржи двадесет четири рада из области књижевности, језика, политикологије, социологије, права и економије, историје,археологије, историје уметности и историје културе.
У области књижевности објављени су радови Јасмине Ахметагић, Параноидна психоза у патријархалној култури, Један разоран ум, Лазара Комарчића, Хеленски мит као архетипски феномен у српској средњовековној књижевности, ауторке Ане Стишовић, Имагем канона-канонско у нашим представама и друштвено историјским околностима њиховог настанка и одржања, Јасмине П. Кнежевић и Милош Јовановић писао је на тему – Кафкијска истрага.
У области језика објављена су два рада, Милице Михајловић, Барокна геометрија реченице у драми Невиност или Светислав и Милева и рад Наташе Спасић, Поредбене и –или начинске конструкције од Вука до данас.
У области политикологије, социологије, права и економије објављено је највише радова. Заједнички је обрађена тема , Искуства из употребе снага ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у току НАТО агресије на СРЈ, аутора Миодрага Гордића и Ивана Петровића. У овој области објављен је и рад Сергеја Уљанова и Ане Г. Матовић, на тему извода из ‘’Руске Правде”. Између осталих Срђан Словић писао је на тему , Лиотарово посмодерно стање, а Ивана Балтезаревић и Радослав Балтезаревић, Прикривено оглашавање у новим медијима.
Из области историје издвајамо рад Ђорђа Н. Ђекића ,,Зашто Стефан Првовенчани нема своје житеије?”и Немање П. Цвитковца, Црквена припадност краља Драгутина после 1291. Године.
У области археологије објављен је само рад Љубише Васиљевића, Споменици културе Телесфора откривени на територији Србије.
Иторија уметности доноси два рада. Соња Цветковић писала је на тему, Синестезија визуелног и музичког, Вићентије Петрик, Марш Милоша С. Милојевића, а Нина Лојовић, објавила је рад на тему, ААрхитектура православних цркава на простору Пећке Патријаршије са посебним освртом на архитектуру источне Херцеговине у XИВ и XВИИ вијеку.
У области историје културе, проф Петар Рајчевић писао је о раду Основне школе” Свети Сава” у Косовској Митровици, односно о успеху који је остварен у овој образовно-васпитној установи у школским 2016/17 и 2017/18. Години.
У овом броју Баштине у одељку, Научна критика и полемика, објављен је рад Милоша Павловића, Да лии је Стрез убијен у атентату?
У приказима, Александар Савић објавио је рад, Супростављени интереси великих сила (Весна Зарковић, Косово и Метохија у политици великих сила).
Милорад Гордић, са Универзитета Унион ”Никола Тесла”, Факултет за пословне студије и право, Београд и Иван Петровић , Универзитет одбране у Београду, објавили су рад о искуствима употребе снага ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у току НАТО агресије на СРЈ. У апстракту ововог рада се каже,, У саопштењу је описана припрема и извођење ваздухопловне кампање НАТО на СРЈ 1999-е године , као класичан пример сукоба у којима су модерна технолошка решења изменила физиономију савремених оружаних сукоба.УУ првој целини саопштења описан је начин нарастања снага НАТО , као и припреме које су изводиле јединице Ратног Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Југославије очекујући почетак оружаног сукоба. У другој целини су приказана најзначајнија искуства и догађаји који су обележили оружани сукоб између НАТО и Војске Југославије, са становишта употребе снага противваздухопловне одбране Војске Југославије.”
У уводу је оцењено” да су геополитичке промене, настале крајем XX века отвориле врата и новим начинима вођења оружаних сукоба. Наиме, одсуство блоковске поделе света из хладноратовског периода, обезбедило је стварање нових концепција безбедности, чија је улога неоспорна у креирању глобалне прерасподеле војне, политичке и економске моћи.”
Заједнички рад Ане Стошевски и Миљане Павићевић базиран је на истраживању, својеврсној анкети међу младима у Косовској Митровици, на тему повезаности особина личности , наде и задовољства животом код младих на Косову и Метохији. Као закључак на основу ових анализа намеће се ,, да када су особе истрајне, издржљиве , организоване и сигурне у себе, биће способне да планирају пут до жељеног циља без обзира на могуће препреке. Када су особе оптимистичне, ведре, активне и самопоуздане, показаће веће задовољство својим животом”, оцењено је у овом раду.
В.Вукојевић
