Челична спона која спаја недељиво
На релацији Косовска Митровица–Краљево путнички воз са два вагона, који су истовремено и локомотиве, саобраћа два пута дневно у одласку и повратку. Главна железничка станица је у јужном делу Косовске Митровице у потпуности је запуштена.
Дуго после 1999. године није постојала ниједна железничка линија из централне Србије за Косово и Метохију. Због оштећења пруге и железничких мостова према Косову возови нису функционисали за јужну српску покрајину. Тек почетком 2006. године успостављена је прва железничка линија Краљво – Звечан, а воз Краљево – Косовска Митровица саобраћа редовно од 25. октобра 2013. године када је отворена железничка станица Косовска Митровица – Север. Срби из Косовске Митровице се присећају када су из овог града путовали путничким, брзим, пословним, експресним и међународним возовима до Београда и даље.
Данас возови путују чешће али другим релацијама. На релацији Косовска Митровица–Краљево путнички воз са два вагона, који су истовремено и локомотиве, саобраћа два пута дневно у одласку и повратку. Главна железничка станица је у јужном делу Косовске Митровице у потпуности је запуштена.
Руски воз
Железничка станица Косовска Митровица – Север је у некадашњем војном ремонту , 700 метара северно и преко Ибра од главне станице која је остала у јужном делу града. Буквално, импровизована станица у војном ремонту за Митровчане значи много јер се одавде возом до Краљева стиже за 3 сата и 38 минута. Баш колико траје и путовање аутобусом до овог града. Искористили смо прилику да путујемо челичним шинама до Краљева, удаљеног 144 километра пругом од Косовске Митровице и назад. Воз полази са колосека који се завршава, слепи колосек, у некадашњем војном ремонту, а који је сада железничка станица Косовска Митровица – Север. Тек десетак путника се укрцава у два вагона путничког воза. Вагони су руски, уредни, сређени и удобни за путовање. На улазима из вагона у вагон на енглеском на дугом дисплеју пише ”Yоу аре wелцоме он”. У два вагона има 120 места за седење и 126 места за стајање. Долина Ибра пружа изванредну слику за путовање поред реке, честих тунела, стрмих голих каменитих страна са једне и друге стране реке и погледа на магистрални пут који је далеко фрекфентнији него челична пруга. У Долини јоргована воз је најчешће у тунелима, но прелепи пејзажи су и овде итекако видљиви.
Путнички воз стаје на свакој локалној станици Звечан, Валач, Бањска, Ибарска Слатина, Доње Јариње… и свуда је бар по неколико путника који излазе и улазе. Објекти локалних станица запуштени, неокречени, прозори на њима поломљени. Попуњеност вагона је тек, нашом проценом, око 30 одсто.
Удобно путовање
– Стално путујем возом од Краљева до Митровице и назад. Посећујем родбину у Митровици. Нема никада гужве, а воз увек стиже на време. Видите има комоције и удобности на претек. Чуди ме само што нема више путника. Горе на путном прелазу Јариње чека се често и сат времена – каже Милован Миљковић, из Краљева који се враћа из Митровице у посети брату.
Воз на појединим деоницама, и углавном преко мостова, успорава на 5 – 6 километара. Кондуктер Станко Мишић каже да је то из ралога што пруга није ремонтована и да тако безбедност захтева. Он каже да воз несметано иде 120 километара на сат. И железнички знаци поред пруге, на косовском делу, обавештавају да се кретање воза ограничава на 10 километара, па 40, итд. У Доњем Јарињу, административном железничком прелазу, косовска полиција улази у путнички воз и контролише путнике показивањем личних карти на увид. Нема већег задржавања и воз кроз тунел, испод Јариња, улази у Србију. На првој железничкој станици у Србији, у Рудници, километар северно од Јариња, у воз улазе два српска полицајца на путу до Краљева. И баш од Руднице воз улази у други, бржи режим вожње, нигде испод 80 километара на сат. То је из разлога што је на територији уже Србије ремонтована пруга. У повратку из Краљева за Косовску Митровицу далеко је више путника али који највећим делом излазе у Рашки. Најважније је да воз заиста стиже на време. Са почетком школске године и у њему ће бити више путника у оба правца. Путујућа челична спона између Србије и јужне српске покрајине ће свакодневно и даље спајати недељив простор Србије.
