ЦЕНТРАЛНА ДРЖАВНА ЦЕРЕМОНИЈА ПРОСЛАВЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОДРЖАН У ОРАШЦУ
У Орашцу је одржана централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју је предводио председник Владе Србије Милош Вучевић као изасланик председника Републике.
На почетку је одржан помен за устанике који су на Сретење 1804. године подигли Први српски устанак. Потом су Вучевић и Вишковић положили венце на споменик вођи Првог српског устанка Карађорђу, а уследило је интонирање химне „Боже правде“.
У знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, односно зачетак модерне српске државе, Србија обележава Дан државности – Сретење. Централна државна церемонија обележавања Дана државности одржана је у Орашцу.
Вучевић: Србија ће остати слободарска и неутрална иако многима то не одговара
Премијер Милош Вучевић поручио је током централне државне церемоније поводом Дана државности Србије у Орашцу да данас, када обележавамо Сретење Господње, уједно славимо и наше сретење са слободом. Истакао је да нас завет те слободе и данас опомиње колико будно морамо стражарити да сачувамо своју независност.
„Многима данас не одговара слободарска и неутрална Србија, а ја им са овог места поручујем да ће Србија то остати јер то жели већина њених грађана. Ма какве притиске нам правили, Србија никада неће признати отимање своје територије, Косова и Метохије, нити ће угрозити своје пријатељство са традиционалним савезницима. То је завет Карађорђевих устаника, то је дуг који сви имамо према слободи“, нагласио је Вучевић.
Како је навео, сада већ давне 1804. године у Орашцу сабрали су се прогнани, тлачени и понижени како би донели судбинске одлуке.
„Предаја није била опција, као што није ни данас, као што неће бити ни у будућности. Народ је решио да брани своју слободу по сваку цену, јер је добро знао да ће га свака друга одлука вратити у ропство“, навео је.
Према речима премијера, у том тешком историјском моменту устаници су се окупили око свог вожда Карађорђа Петровића.
„Након буђења у Орашцу, устанак се распламсао свом снагом. Уз огромну жртву и страдање постављени су темељи изградње модерне српске државе, али и темељи слободе других балканских народа“, истакао је Вучевић.
Брнабић: Сретење да нам буде подстицај да заједно радимо за добробит отаџбине
Председница Народне скупштине Ана Брнабић честитала је грађанима Сретење – Дан државности Србије, поручујући да би овај велики празник требало да буде подстицај за све да наставимо да радимо за добробит отаџбине и заједнице, у духу слоге и патриотизма.
Брнабићева је на налогу на Инстаграму навелада је данас важно да се сетимо историје која нас је обликовала и вредности које чине темељ наше нације.
„Овај празник нас подсећа на одлучност наших предака и њихову борбу за слободу, правду и достојанство. Сретење је симбол јединства и заједништва српског народа и данас, више него икада пре, важно је да наставимо да градимо будућност на истим принципима“, навела је Брнабићева.
Како је додала, јединство је највећа снага у суочавању са изазовима.
„Заједно, као један народ, морамо да наставимо да градимо снажну и просперитетну Србију за све наше грађане. Живела Србија!“, поручила је.
На Сретење 1804. године, пре 221 годину, група истакнутих српских првака са простора тадашњег Београдског пашалука, званично Смедеревског санџака, изабрала је Карађорђа, Ђорђа Петровића, за вожда, предводника.
То је била добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788–1791.
Прва заједничка прослава Србије и Српске
Сретењска академија одржана је у Бањалуци, чиме су Република Српска и Србија ове године први пут заједно обележиле Сретење под слоганом „Саборност и понос“.
Заједничко обележавање Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске један је од закључака Декларације усвојене на Свесрпском сабору прошлог лета у Београду.
Његов избор извесно је био и последица сасвим особеног угледа који је уживао. Важио је за жустрог, предузимљивог, оштрог и одлучног, али и човека бритке памети. Био је, такође, вешт трговац стоком.
Претежни извор знатнијих прихода оновремених Срба са простора Београдског пашалука био је извоз стоке у Аустрију. Било је познато и да не трпи непослушност, да је каткад прек, па и да лако потеже оружје.
На збору у Марићевића јарузи код Орашца, у средишту Шумадије, одлучено је да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у Београдском пашалуку. Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, али је углавном невољно толерисан.
Сеча кнезова
Непосредан повод био је терор дахија познат као Сеча кнезова, уклањање виђенијих и предузимљивијих међу Србима.
Терор дахија је тада, уместо да спута бунтовност Срба, заправо ненадано довео до распламсавања буне. Претходно су, 1801. године, убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804.
Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део Пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље, Подриње, одакле се буна надаље ширила према југу.
Када је њихов положај постао немогућ, а пад Београда био надомак, дахије су покушале бег низ Дунав. Посекао их је војвода Миленко Стојковић, јула 1804. године, на дунавском острву Ада Кале, у Ђердапу.
Почасна артиљеријска паљба
Поводом обележавања 15. фебруара – Дана државности, припадници Гарде Војске Србије су у петак истовремено извршили почасну артиљеријску паљбу у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
