Циљ насилника био да се избришу векови српског постојања

 – Тешко је видети, да уочи ове годишњице, они који данас држе власт у Приштини, овакав злочин, који је јасно и недвосмислено осудио читав свет, карактеришу као насиље Срба над мирним албанским демонстрантима, злоупотребљавајући тиме несрећно страдање троје албанске деце у реци као оправдање за касније почињена злодела. Такве неодговорне изјаве оних који су у самом врху приштинских власти не само да показују суштинско одсуство људске свести и савести, већ су ново цртање мета Србима и нови позив на етничку мржњу и насиље – поручио је владика Теодосије из Грачанице

 

 

Две деценије од погрома на Косову и Метохији, насиља Албанаца над Србима, обележено је у недељу 17. марта 2024. године. Централно обележавање двадесетогодишњице Мартовског погрома на Косову и Метохији одржано је у Грачаници. Окупљање представника власти и грађана почело је у Манастиру Грачаница где је пострадалима служен помен, наставило се шетњом главном улицом Грачанице и полагањем белих ружа на споменик „МИСИНГ”, откривањем споменика жртава Мартовског погрома и свечаном академијом.

ПОСТРАДАЛИ САМО ЗАТО ШТО СУ БИЛИ СРБИ

Беседећи на академији епископ рашко-призренски Теодосије казао је да је Погром остао дубоко урезан у српско колективно памћење као један од најтужнијих тренутака наше историје. Владика је подсетио на страдања људи, на спаљене домове, српске верске објекте. – Гореле су тада наше цркве и манастири који су вековима преживели разне ратове и недаће. Са свих страна су стизале вести о злоделима која су чињена над нашим невиним народом, монаштвом и свештенством. Зато ову годишњицу редовно обележавамо, служећи парастос за пострадале и узносећи молитве Господу да сачува наш народ и светиње од етничке мржње која се тада појавила у најгорем виду и поред свеукупног међународног присуства – рекао је владика Теодосије. Сви пострадали у погрому, као невине жртве, казао је он, увек ће бити у нашем сећању јер су пострадали само зато што су били православни Срби, своји на своме. – Болне слике наших порушених храмова, запаљених домова, оскрнављених гробаља од Призрена, Ђаковице, Пећи, јужне Митровице, Приштине и Подујева, дубоко су урезане у наше памћење. Циљ насилника био је да се избришу векови нашег постојања и наше преостало становништво заувек протера са својих огњишта. Тешко је видети, да уочи ове годишњице, они који данас држе власт у Приштини, овакав злочин, који је јасно и недвосмислено осудио читав свет, карактеришу као насиље Срба над мирним албанским демонстрантима, злоупотребљавајући тиме несрећно страдање троје албанске деце у реци као оправдање за касније почињена злодела. Такве неодговорне изјаве оних који су у самом врху приштинских власти не само да показују суштинско одсуство људске свести и савести, већ су ново цртање мета Србима и нови позив на етничку мржњу и насиље – истакао је владика Теодосије. Владика је посебно нагласио да је обележавање двадесете годишњице Мартовског погрома још једна прилика да се подсетимо на нешто што никако не смемо да заборавимо, а што као деца Светог Саве треба да опростимо и да се покажемо као решени да останемо на овим просторима. – Ово је прилика да се подсетимо свега онога што смо прошли у последњих 25 послератних година крстоносног пута и да одлучно и храбро покажемо да као духовна деца Светог Саве, Светог кнеза Лазара и Светог краља Стефана Дечанског можемо остати и опстати као своји на своме само ако се држимо Христовог јеванђеља не желећи другоме оно што не желимо себи и пружајући руку помирења сваком човеку добре воље – казао је у својој беседи владика Теодосије. Председник Српске листе Златан Елек рекао је на академији да су те 2004. године албански екстремисти покушали да затру све што је српско. – Како тада, тако и сада, на жалост, све се дешавало пред очима међународне заједнице. Пред очима мисија Кфора, Унмика, Оебса и других представника међународне заједнице. Сви су немо посматрали убијање српских цивила, паљење српских кућа и протеривање на хиљаде Срба – казао је Елек. Окупљенима у Дому културе обратила се и Милена Парлић испред Канцеларије за КиМ рекавши да свако од нас живи уназад 20 година са тиме да правда мора да победи. – То етнички мотивисано насиље било је наставак погрома, оног који је наш народ доживео 1999. године. То је био удар на нашу традицију, духовно наслеђе. Зло према светињи може учинити само онај ко за Бога не зна и ко се Бога не боји – рекла је између осталог Парлић. На академији је говорио и начелник Косовског управног округа Срђан Поповић али и протерани Срби из Косова Поља и Обилића, као и др Драган Перић који је у та три дана насиља са групом лекара пружао помоћ рањеним и претученим Србима у грачаничкој болници.

ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ЖРТВАМА МАРТОВСКОГ ПОГРОМА

Свечаној академији поводом годишњице Мартовског погрома претходило је откривање спомен обележја пострадалим Србима у насиљу Албанаца пре 20 година. Споменик је рад вајара Бранислава Ристића. Заменица директора Канцеларије за КиМ Душица Николић казала је да је циљ откривања спомен обележја постардалима у Мартовском погрому неговање културе сећања на најтежи дан српског страдања на КиМ. – Он је симбол подсећања на отргнуте српске животе. Њихова имена су у камен уклесана и сведоче о нашим мученицима. Овај камен са српске Шар планине симбол је снаге, јачине и опстајања српског народа на овим просторима. Симбол је снаге нашег народа да издржи тешка времена и голготу коју годинама пролази, али је и симбол некажњеног злочина већ 20 година. Ове жртве и њихове породице очекују да се њихове убице коначно приведу пред лице правде – рекла је Николић. Обраћајући се окупљенима у дворишту Дома културе у Грачаници где је спомен обележје постављено, директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић казао је да је Мартовски погром један од најдраматичнијих догађаја читаве наше многовековне националне историје. – Тада је отелотворена мржња која је за свега неколико сати одузела животе не малог броја наших недужних сународника, протерала више од 4.000 људи, уништила неколико десетина наших светиња и на стотине домова. Био је то дан када су пред очима читавог света у пламену мржње нестајали векови нашег постојања и трајања – рекао је Ристић.

ПОМЕН СТРАДАЛИМА У МАНАСТИРУ ГРАЧАНИЦА

Помен жртвама Мартовског погрома 2004. годи не у Манастиру Грачаница служиле су владике рашко- -призренски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и новобрдски Иларион. У својој беседи верницима владика Иларион је рекао да се на овај дан сећамо свих невино побијених Срба. – Златибора су убили злочинци на очиглед породице, супруге његове. У Гњилану је страдао Бобан, касније је и његова мајка преминула. У Митровици су убијени Јана и Боривоје. У селу Драјковце отац и син. Ненад је пострадао у Липљану. Морамо да будемо увек свесни да је пут којим идемо пут подвига, пут страдања и то на различитим нивоима – казао је владика Иларион и наставио: „Сабрасмо се овде у навечерје Великога поста који нас подсећа на зиму живота која пролази и најављује вечно пролеће. Најављује рађање живота, најављује обнову, оно царство у коме нема ни болести, ни жалости, ни уздисања. Оно царство у којем нема неправде, у коме нема подвојености, у коме нема смрти, пакости. Свако оном коме је срце било отворено љубављу за Бога и за ближњега, он ће доживети то да се њему отворе двери царства небеског. Зато је Косово и Метохија за нас вечити подсетник тога да је то царство које чекамо. Ми не очекујемо царство које нам је неки земаљски војсковођа добио у битци и отео, него оно царство које нам је цар царева дао не проливши туђу, него проливши своју крв”. Обележавању двадесетогодишњице Мартовског погрома у Грачаници присуствовали су заменица директора Канцеларије за КиМ Душица Николић, помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић, начелник Косовског округа Срђан Поповић, председник Српске листе Златан Елек, представници локалне власти по српском и косовском систему и други. Покровитељи обележавања годишњице Мартовског погрома су Канцеларија за Косово и Метохију, Министарство културе Републике Србије, Општина Грачаница и СГ Приштина.

ПАРАСТОС И ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Парастосом и полагањем венаца на споменик „Истина” надомак моста на Ибру у северном делу Косовске Митровице обележено је 20 година од погрома српског становништва на Косову и Метохији 2004. године. Парастос је служио протојереј Радослав Јанковић, уз присуство породица страдалих, представника локалне самоуправе, представника Српске листе, Канцеларије за Косово и Метохију и грађана. Он је у беседи након парастоса рекао да Црква никад не заборавља, већ вековима памти своју децу, своја верна чеда подсетивши на речи патријарха Павла: „Ако морамо да страдамо нека то буде на путу правде, истине Божје, а не да страдамо због грехова наших”. – 17. марта десио се погром српског народа и ове душе које су пострадале нису никога нападале, они су били у својим домовима, улицама, градовима, а неко их је напао и убио на правди Бога, а они који страдају на правди Бога њихово је царство небеско – казао је Јанковић и нагласио да убице до данас нису пронађене и кажњене. – Они који су их убили већ 20 година нису пронађени и кажњени, они мисле да су се сакрили, али браћо и сестре од Бога се не може сакрити – беседио је Јанковић, додавши да ће све доћи на наплату. Венце на споменик су положили председник Привременог органа општине Косовска Митровица Иван Запорожац са својим сарадницима, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић и представници Српске листе, председник Златан Елек и потпредседници Драгиша Миловић и Тања Вујовић. Председник Привременог органа општине Косовска Митровица Иван Запорожац рекао је да је 17. март тужан датум за цео српски народ на Косову и Метохији и да су се окупили како би га обележили и од заборава чували све што се десило тог дана. – Ничим изазвани, 17. марта 2004. године, рекао бих једним лажним сценаријом, кренуо је прогон и погром српског народа на читавом Косову и Метохији. Тада су страдале невине жртве, протерано је 4.000 Срба са својих огњишта, уништено близу 40 наших светиња и око 1.000 српских кућа. Оно што ми данас као и сваке године хоћемо да поручимо је да је српски народ на овим просторима страдао вековима. Српски народ је био прогоњен и био је жртва свакога ко је кроз ову земљу пролазио. Али српски народ је успео да остане и опстане на овим просторима – рекао је Запорожац. Како је навео, данашњим даном поручују да ће опстати и остати на овим просторима и памтити све што је српски народ проживео. – Тако и овим данашњим даном и свим наредним данима и годинама поручујемо да ћемо опстати и остати и да ћемо памтити апсолутно све, а да ће наш народ живети на овим просторима. Нека је вечна слава свим невино страдалим жртвама, вечно ћемо их памтити и слава им – рекао је Запорожац. Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић рекао је да је лажни наратив албанских политичара и медијска манипулација била повод за напад на све што је српско на Косову. – То је послужило као повод да се протера српски народ са Косова и Метохије. И данас видимо да албанска политичка сцена у Приштини и даље понавља тај наратив иако је истрага Унмика утврдила како су деца настрадала и даље режим тврди да је то учињено намерно од стране српског народа као повод да се оптужи српски народ на северу и осталим крајевима на Косову и Метохији – казао је Поповић. Поручио је да ће српски народ српски опстати на Косову и Метохији и да ће наставити да се бори, као и да ће Република Србија наставити да подржава српски народ на Косову и Метохији. Он је позвао међународну заједницу да утврди и казни организаторе Мартовског погрома. – Они су покушали да са српским народом ураде исто оно што је фашистички режим покушао да уради 1938. године у Немачкој и Аустрији, када су на Кристалну ноћ извршили етничко чишћење Јевреја. Оно што је тада руља и маса екстремиста покушала да уради, сада се ради институционално. Сада се институционалним притиском покушава извршити етничко чишћење српског народа на Косову и Метохији. Ми се нећемо предати, српски народ се неће предати, Србија ће наставити да помаже српске средине на Косову и Метохији и живеће овај народ – истакао је Поповић. Званичници су положили венце и на спомен обележја страдалим Митровчанима Јани Тучев и Боривоју Спасојевићу.

НЕДЕЉА СЕЋАЊА У ГРАЧАНИЦИ

Уочи годишњице Мартовског погрома Дом културе „Грачаница” и Галерија уметности Приштина низом догађаја још једном су подсетили на овај трагичан догађај. Програм је конципиран као својеврсна недеља сећања под називом: „Погром-Награђени злочин”. Тако су заинтересовани имали прилике да присуствују двема изложбама. Прва је изложба фотографија чији су аутори новинари Живојин Ракочевић и Горан Аврамовић, као и Епархија рашко-призренска. Изложба је својеврсно сведочење о злочину који се догодио током тродневног погрома Срба 2004. године. На фотографијама се виде последице страдања, запаљене цркве и манастири, запаљене куће, школе, институције… Друга је изложба слика под називом „Јесен у Призрену”. На ликовној колонији у Манастиру Свети Архангели већ девету годину заредом окупљају се сликари из Србије и региона и стварају на тему Душановог града, цркава и манастира Косова и Метохије. Поменута колонија је директна подршка обнови уништеног наслеђа на којој уметници обнављају и чувају сећање на прошлост и богато српско културно наслеђе. Изложбу је отворио игуман Манастира Свети Архангели отац Михаило рекавши да је манастир место где се сви окупљају ради молитве и очувања духовности. – Сваки човек који дође у Архангеле после одређеног времена осети да је одатле, да то камење говори и да те рушевине имају своју димензију која није видљива, али која се осети. Свако ко једном дође, потруди се да дође поново. Тако се манастир умножава и сваке године све више људи долази. Уметници да сликају, појци да поју, глумци да глуме, монаси да се моле Богу, верници да се исто моле. Сваки човек који дође, било које вере и било ком народу да припада добро дошао је, јер је то дом Божији, место где се сви окупљамо, казао је отац Михаило отварајући изложбу слика „Јесен у Призрену”. Трибина посвећена Мартовском погрому је такође била део обележавања годишњице погрома и на њој су говорили проф. др Владан Виријевић, историчар Стефан Радојковић, директор Архива КиМ Марко Марковић. Професор Виријевић је говорећи о страдању Срба у марту 2004. године рекао да ти догађаји нису ту да би чували културу сећања, већ културу бола. Он је, у историјском контексту, мартовско насиље упоредио са „Вартоломејском ноћи” из 1572. године, дешавањима под именима „Ноћ дугих ножева” и „Кристална ноћ” јер, према његовим речима, сви су повезани религиозном, односно идеолошком компонентом. – То је била борба за животни простор. Циљ је био етничко чишћење територије. То осећамо на својим плећима и данас у енклавама и северно од реке Ибар. Тај процес страдања и коначног решења овог питања добија на акцелерацији и иде ка негативном смеру – казао је професор Виријевић. У оквиру недеље сећања приказан је и филм „Мрак” редитеља Душана Милића. Извештачи „Јединства„