ЦРНИ МАРТ

Пише: Рада Комазец

 

 

Мразеви нестају, а испод зимског сивила назиру се боје и ускоро ће зашаренити ливаде и крошње дрвећа, кроз које се пробијају златне нити сунца и граде прва гнезда. Ласте доносе топлину на крилима са југа, а облаци бели као млеко путују небом. Слобода којој се увек тежи и за којом никад не престаје борба осећа се у пролеће када се буди и природа и човек. И као у саставу првака о пролећу, пролеће нам доноси радости, шаренила и усхићења. За Србију, слободарску земљу пролеће је симбол великих страдања, преломних и трагичних догађаја, а посебно за српску колевку Косово и Метохију. На бранику слободе, права и правичности, отпору фашизму нашао се српски народ 27. марта 1941. године. Београдске улице преплавили су демонстранти који су носили пароле „Боље рат него пакт”, „Боље гроб него роб”. Каснија историја и историјски архиви показали су да је тога дана у Србији, у ствари, изведен класични војни удар у организацији британске обавештајне службе. Тај догађај је изазвао ужасно бомбардовање Београда 6. априла 1941. године, капитулацију државе и војске, немачку окупацију и ратна страдања, а пролећну радост заменили су јауци, рушевине, дим, паљавине и смрт невиних људи. У марту 1981. године кренули су масовни протести Албанаца на Косову и Метохији којима су захтевали да Аутономна Покрајина Косово постане седма република СФРЈ, а да се Албанцима призна статус конститутивног народа у Југославији. Демонстрације су пратиле насиље према Србима, а терор над српским народом појачан је након демонстрација. Те демонстрације су и показатељ да је албански сепаратизам на Косову постао јавна политика, чији је циљ етничко чишћење српског народа, косовска независност и „велика Албанија”. Демонстрације од 11. и 26. марта и 1. и 2. априла 1981. године биле су међу најснажнијим акцијама Албанаца које су организовали против, пре свега, Срба и Србије. Деветог марта 1990. године на улице Београда изашло је више десетина хиљада незадовољних грађана, осетивши да ће Слободан Милошевић, који је освојио убедљиву већину на председничким и првим вишестраначким изборима након Другог светског рата, одвести и земљу и народ у пропаст, а тражили су смену директора РТБ Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића. Пролеће 1999. обележено је највећом трагедијом за српски народ на Косову и Метохији и уопште. Након пропалих преговора у Рамбујеу, а под изговором хуманитарне катастрофе на Косову, бомбардована је опет Србија, односно СР Југославија. Уместо ласта са југа долетеле су црне челичне птичурине са Запада и сејали смрт по Србији. Противправни акт агресије на Србију није одобрио Савет безбедности УН, а дугих 78 дана и ноћи трајало је убијање српског народа, рушење и уништавање инфраструктуре, фабрика, мостова… За те злочине нико није одговарао, а изазвали су повлачење српске државе, војске и највећег броја српског народа са Косова и Метохије. У пролеће 2023. убијен је премијер прве демократске Владе Србије Зоран Ђинђић. Његова смрт остала је до данас мистерија, а била је ударац започетом процесу демократизације Србије. Црни март десио се у Србији, односно на Косову и Метохији, 2024. године. Уместо бруја звона, мириса тамјана и молитве, чули су се дивљачки урлици, док је ватра гутала храмове Српске православне цркве на КиМ. Утихнула је песма славуја, а одјекивали су јауци. Етнички мотивисаним насиљем над Србима у три дана 17. 18. и 19. марта 2004. године убијено је 10 Срба, рушени и паљени манастири, црквени објекти, домови, школе, а протерано преко 4.000 Срба. Последице 17. марта никада неће бити саниране јер су многа српска села етнички очишћена, а домови обрасли у шикару и трње. У марту 2006. године у затворској болници Хашког трибунала умире Слободан Милошевић. Судбина Србије, опет у марту, 10. марта 2007. године била је предмет завршних разговора у Бечу између Мартија Ахтисарија, специјалног представника ОУН за утврђивање предлога будућег статуса Косова и Метохије и највиших представника државних органа Србије и привремених албанских органа на Косову. Ти разговори нису дали резултат и није дошло до промене у Ахтисаријевом предлогу којим је предвиђена независност Косова. Учињено је међународно политичко и правно насиље и ударен темељ такозваном независном Косову, а Албанци охрабрени да већ у фебруару 2008. године прогласе „независно Косово”. Уместо шаренила, цвећа, љубави и радости, пролеће у Србији буди сећања на најцрње дане српске историје, када је пој птица заменила детонација, беле облаке тама и црнина која се навукла на небо, а људи постали гори од звери жељни убијања и смрти.