Чувар старог заната

Мајстор Милосав Симоновић- Лоса из Доњег Крњина код Лепосавића једини казанџија на подручју северног дела Косова и Метохије.

Сви га знају под надимком Лоса, Милосав Симоновић из Доњег Крњина, нарочито у овом делу године, пред крај лета, има највише посла, јер домаћини журе да поправе дотрајале фуруне и казане за предстојећи посао, печења ракије. Овај стари занат научио је од свог оца и верно га чува и наставља на корист свима којима су његове услуге потребне.
Лепосавић, 27. августа- Берба овогодишњег рода шљива се приводи крају, а ово укусно воће на подручју овог дела Ибарске долине најчешће заврши у кацама, а потом у казанима за печење ракије. Док шљиве вре у кацама, домаћини припремају казане, бурад и дрва за печење ракије. Но, због дуготрајне употребе казани за ракију брзо пропадају, па је потребна поправка. То најбоље ради искусни казанџија Милосав из села Доњи Крњин поред Ибра, које се налази на пола пута између Лепосавића и Лешка. Овај педесетогодишњак наследио је овај посао од свог оца, а уједно је и једини казанџија на подручју северног дела Косова и Метохије. Његове муштерије су домаћини који имају шљивике од Косовске Митровице до Лешка.
-Код казана због дугогодишње употребе најпре прогори и пропадне фуруна због јаке ватре и она више није за употребу, потребна је поправка. Ја сам посао казанџије изучио и заволео поред свог оца и могу рећи да их успешно поправљам и тако рећи враћам у живот, каже Милосав, мајстор за поправку казанских фуруна који нема конкуренцију, јер једини чува овај занат од заборава.
Мајстор Милосав-Лоса од старих фуруна прави нове и то од јачег лима како би им век трајања био дужи. У његовој ковачкој радионици увек на поправку има по два, три казана који чекају да стигну на ред за поправку. Задивљујуће је са каквом прецизношћу мајстор уради нову фуруну, тако да се бакарни казан у њу уклопи на задовољство муштерија. У овом послу често му помажу супруга Марица или нека од четири ћерке.
Лоса је на услузи и свим пољопривредницима којима се у сезони радова покваре пољопривредна машине и алати. Као вариоц, надалеко је познат, а најчешће поправља раонике на тракторским плуговима. У сезони пољопривредних радова најчешће поправља фрезе, косачице, балирке и тракторе. Све то много значи пољопривредницима као би се посао у пољопривреди на време и квалитетно урадио.
Мајстор Милосав је по струци машинбравар. Запослен је у Фабрици отковака Лола у Лешку и познат као веома добар мајстор свог заната.
– Радим у фабрици у Лешку скоро тридесет година, на радном месту оштрач алата. Познато је да на том радном месту треба показати пре свега прецизнаост и зато се трудим да увек одговорно завршим свој посао. Посао код куће, у својој радионици радим, пре свега из велике љубави, јер сам још као дете поред оца заволео казанџијски посао и то је на неки начин постала породична традиција јер је мој покојни отац Ђока био надалеко чувени мајстор овог посла, од кога сам радионицу и наследио, а касније је и осавременио, прича мајстор Милосав.
Желимо му да још много година настави да ради овај посао, да сачува породичну традицију и да неко од његових наследника преузме посао у догледно време. Како сам каже, ово је додатни посао који доноси извесна средства, а његово је и задовољство је тим веће, како каже, када види да је посао добро урадио и да су његове муштерије задовољне. Са првим данима јесени почиње и сезона печење ракије, а до тада и казани ће бити поправљени спремни за употребу.

В.Вукојевић