ДА САЧУВАМО НАРОДНЕ УСПАВАНКЕ

На Академији уметности у Приштини–Звечану одржано предавање о народним успаванкама у оквиру научног пројекта Наука и уметност на Косову и Метохији: Од инспирације до синтезе, док је на уметничком пројекту ,,Трицикл” организована Радионица народних успаванки.

 

 

 

Професори музике са Универзитета у Приштини–Косовској Митровици, др Биљана Белојица Павловић и др Петар Илић, у сарадњи са доц. др Анђелком Ковач, одржали су студентима Факултета уметности опсежно предавање о васпитној и друштвеној вредности традиционалних народних успаванки. Том приликом организована је и Радионица народних успаванки у оквиру које су аутори представили свој други албум народних успаванки у уметничкој обради, који је припреман пуне две године.
Колико се овај образовно-уметнички пројекат сматра важним и значајним за друштво, говори чињеница да је током 2022. године подржан од стране Министарства просвете Републике Србије, општине Лепосавић и општине Косовска Митровица. За снимање другог албума народних успаванки током 2023/24. године аутори су добили помоћ и подршку од најзначајнијих музичких организација у Србији: СОКОЈ-а, Организације музичких аутора Србије и ОФПС-а, Организације произвођача фонограма Србије, као и града Новог Пазара. Пројекат су подржали Факултет уметности у Косовској Митровици и Учитељски факултет у Лепосавићу.
О пројекту и изазовима са којим се овај тим суочавао током његове реализације, говори вођа пројекта професорка на Учитељском факултету у Лепосавићу, Биљана Белојица Павловић.

Како је текла реализација пројекта и јесу ли испуњена очекивања вашег тима?
Пројекат је успешно завршен, Богу хвала. Ипак, морам признати да смо се током његове реализације суочавали са бројним проблемима – од финансијских потешкоћа до трке са временом, како би до задатог термина завршили планиране обавезе на пројекту. Током 2023. године имали смо врло бурно и тешко пролеће, лето и јесен овде на Косову и Метохији, што је поремтило наше планове и одужило реализацију пројекта. Било је ту и других сметњи које смо превазилазили у ходу. Заправо, уопште није тако једноставно организовати овакав подухват. Не зависи све од аутора пројекта, већ треба ускладити време и енергију са око десетак људи који су учествовали на пројекту. Потребно је пуно посвећеног рада, времена, стрпљења и међусобног разумевања да би на крају све изгледало, односно звучало, онако како смо замислили. После бројних искушења и непредвидивих околности, можемо рећи – вредело је труда и залагања. Презадовољни смо како песме звуче у свом новом издању, и веома смо узбуђени при помисли да смо ,,оживели” успаванке старе и преко сто година. Због тога смо бескрајно срећни, јер смо сигурни у њихову употребну и васпитну вредност. Надамо се да ће албум допринети васпитању младих генерација, као и очувању и актуализацији овог жанре народне песме.

Које успаванке су обухваћене на новом албуму?
Као и на претходном албуму, овде смо уврстили народне успаванке из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, као и једну успаванку из Македоније. Ову песму из Македоније забележио је почетком 20. века Милоје Милојевић – композитор, музички педагог, и један од првих српских мелографа. Заправо, то је тада био простор Старе Србије. Успаванка је забележена с оне стране Шар-планине, у селу Лешак. Веома је лепа, па смо одлучили да је снимимо. Поред тога снимили смо и три успаванке из Црне Горе, међу којима је једна коју је забележио Лудвиг Куба, чешки етомузиколог, који је крајем 19. века пролазио кроз ове просторе. На албуму има доста народних успаванки из Босне и Херцеговине, јер их је на том простору средином прошлог века у великом броју сачувао Цвјетко Рихтман, коме зато дугујемо велику захвалност. Њему је пошло за руком да нотално забележи обиље народних успаванки, које је иначе тешко забележити. Наиме, још је Вук Караџић приметио да ових песама има мање у односу на друге жанрове народних песама, и да их није лако забележити. Он наводи да су се мајке устручавале да певају успаванке пред непознатим људима (мелографима и записивачима), говорећи да то не слути на добро. А уствари, певање успаванке за мајку представља интимни тренутак који жели да подели само са својим дететом.
Успаванке из Србије смо пронашли у записима Миодрага Васиљевића, Зоре Васиљевић, Драгослава Девића, Сање Ранковић, Ане Матовић, Димитрија Големовића, Нице Фрацила, и других етномузиколога.
Са посебном пажњом и радошћу приступили смо обради песме Те ри рем, коју смо снимили уз благослов оца Гаврила, игумана манастира Ђурђеви ступови. Ова песма се сматра анђеоском песмом и Божјом успаванком. Припада групи песама под називом кратиме, којима је пресвета Богородица успављивала Исуса Христоса. На албуму се налази и једна босанска илахија-успаванка, као и ауторска успаванка Нунај, нунај, за коју је текст написала моја рођака Радосава Ивановић Белоица, док смо је музички уобличили мој колега Петар Илић и ја. Наиме, ја сам компоновала музику, а Петар је потом нумеру обогатио својим чаробним клавирским инструменталом. Петрови инструментали прате све остале успаванке. Поред тога, он је аутор још два инструментала које је компоновао за овај албум. Међу њима је и Успаванка за Љубицу и Павла, коју је колега Петар посветио својој деци.

У чему је, по Вашем мишљењу, највећа вредност ова два објављена албума народних успаванки?
Пре свега, ми желимо да укажемо на васпитну вредност народних успаванки. Желимо да потсетимо мајке и васпитаче на значај певања деци у раном узрасту. У народној педагогији успаванке су одувек заузимале значајно место у одгајању детета. Мајке су их певале верујући у њихову заштитничку моћ у процесу одгајања детета. Зато се за успаванке каже да су то молитве мајки за добробит свог детета. Уз ове нежне песме препуне мајчиних благослова и најлепших жеља одрастало је целокупно човечанство. То су најстарије песме у историји музике. Сматра се да постоје од настанка људске цивилизације. Међутим, обичај певања деци пред спавање је све мање присутан како у кругу породице, тако и у вртићима. Због убрзаног начина живота, родитељи се све више ослањају на ,,благодети” савремене технологије и доступност песама за децу на интернету. Васпитачи их такође слабо користе, због непознавања и њихове недовољне заступљености у музичко-педагошкој литератури, музичким збиркама и компакт дисковима које користе у раду са децом предшколског узраста. Деца тако пред спавање најчешће слушају пригодне ауторске песме и уметничке успаванке често страног порекла, попут песме Блистај, блистај звездо мала, и друге, док су народне успаванке потпуно потиснуте. На овај начин деци је онемогућено успављивање уз традиционалне успаванке свог народа, које су изузетно важан део националне културе и значајан чинилац националног васпитања.
Будући да су успаванке песме које дете има прилику да слуша током раног одрастања, оне су битан фактор формирања културног и националног идентитета. То је свакако један од важнијих разлога због чега деци треба певати баш народне успаванке. Наравно, ове песме су драгоцене и зато што умирују и омогућавају да дете доживи нежност, љубав, блискост, сигурност и поверење, што је од изузетног значаја за његов емоционални и социјални развој. Када смо 2021. године започињали истраживање, на Јутјубу су постојала свега два музичка примера народних успаванки, и то у целом региону, а сада, с поносом можемо рећи да их има преко двадесет, колико смо их до сада снимили. Оне су доступне на нашем Јутјуб каналу Успаванке са Балкана, на корист целом друштву.

Ко су ваши најважнији сарадници на пројекту и како је текла сарадња са њима?
За нас је велика ствар то што на овом простору имамо Душана Поповића, изузетног музичара, у чијем Тилко студију смо, уз његову свесрдну помоћ и знање, снимили оба албума народних успаванки. Ту су настале и све друге песме које мој колега Петар и ја последњих година стварамо заједно са Рашанкама и Рашанкицама из Новог Пазара, и са Божурићима из Лепосавића. Често нисмо свесни улоге појединих људи у друштву. Душан је један од оних чланова друштвене заједнице који доносе благодат, радост и корист целом нашем друштву, јер има могућност да кроз свој рад доприноси напретку свих нас. Пуно је уложио у свој музички студио и образовање, и све то годинама несебично дели са свима нама, на чему треба да будемо захвални. У његовом студију имале су прилику да се музички развијају и своје гласове усавршавају Исидора Некић, Ања Јеротијевић и Фарах Пепић, које су своје певачко искуство несебично уградиле и у наш пројекат о народним успаванкама. Својим изузетно лепим и квалитетним гласовима обогатиле су оба албума народних успаванки, на чему смо им много захвални. Посебно бих истакла лепоту и значај извођења песме Те ри рем, коју су отпевале Исидора и Ања, док је Фарах маестрално отпевала босанску илахију-успаванку, данас потпуно заборављену песму. Такође, имали смо част да сарађујемо са Јеленом Спирић, врхунском професорком соло певања из Косовске Митровице. Јелена је отпевала 5 народних успаванки из Босне и Херцеговине, које су аранжиране кроз 2 нумере, чиме је својим моћним гласом оживела ове невероватно лепе песме из прошлости.
Иначе, на овом албуму, поред клавира, инструменталну пратњу чини и виолончело, на коме је своје музичке аранжмане извео Срђан Станић, виолончелиста из Београда. Његово музицирање значајно је допринело лепоти и изражајности песама. Драгоцену помоћ приликом снимања дела албума у Београду пружио нам је и чувени гитариста Милан Дујмовић. Надамо се будућој музичкој сарадњи са Миланом.
Уз нови албум успаванки припремили смо и анимацију за песму Те ри рем. Анимација описује Христово рођење, и сцене из Витлејема које су везане за овај догађај. На овој анимацији, као и на претходним које смо до сада објавили, радили су Горан Рашковић и Владимир Стефановић, уз сугестије наше колегинице Божане Рашковић. Сматрамо да ће ова анимација бити занимљива деци и допринети верском васпитању, развијању љубави према Богу и својој вери. Захвални смо свим нашим учесницима пројекта на дивној сарадњи, и наравно, захвални смо Богу на допуштењу да се бавимо оваквим професионалним радом у животу. Наставићемо и даље са промовисањем народних успаванки, у циљу квалитетнијег васпитања и образовања младих генерација.

Верица Вукојевић