Данас је Први мај – Међународни празник рада

У знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, широм света се обележава Међународни празник рада – Први мај. У Србији и региону традиционално се у зору излази на Првомајски уранак у природу.

 

Празник рада обележава се 1. маја, на дан када су радници у Чикагу 1886. штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Трећег маја дошло је до сукоба радника који су били чланови синдиката и штрајкбрехера. У сукобе се умешала полиција, а четири припадника синдиката је убијено.

За разлику од ускршњих празника, када су затварани чак и супермаркети и тржни центри, за Први мај ће већина трговаца радити нормално.

У банкама, поштама и државној управи биће слободни дани до петка 3. маја.

Наредни дан на Тргу Хејмаркет анархисти су организивали демонстрације. Особа чији идентитет није утврђен бацила је тада бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца. Осам анархиста је ухапшено, оптужено за убиство и осуђено на смрт, иако њихова кривица није утврђена.

На првом конгресу Друге интернационале 1889. одлучено је да се наредне године одржи велика манифестација којом ће се прославити 1. мај у знак сећања на аферу Хејмаркет у Чикагу, али и као вид борбе за радничка права.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

У многим европским земљама и америчким градовима 1890. године радници су изашли на улице тражећи, као и у Чикагу, осмочасовно радно време. У Немачкој је дошло и до нереда када се у протесте умешала полиција, а у многим градовима демонстрације су одржане упркос претњама власти да ће полиција растерати учеснике.

Обележавање Празника рада у Србији прешло је дуг пут – од забране одржавања којој су пркосили радници протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе коју је увео Тито 1945. године. Слављење тог празника представљало је борбу не само за радничка, већ и за политичка права и слободе.

У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак.