Дебата о КиМ у СБ УН је добра иницијатива

Понашање ЕУ од 2013. и даље није олакшавање дијалога страна, што је мандат дат од стране Генералне скупштине УН-а, него је то стално настојање да се Србија принуди да прихвати признање једнострано проглашеног сецесионизма

 

 

Питање Косова и Метохије никада није изашло из надлежности Савета безбедности УН-а јер Резолуцијом Савета безбедности 1244 је предвиђено да Савет безбедности наставља да се бави тим питањем без временског ограничења. Дакле, то практично значи да питање Косова и Метохије остаје неизместиво из Савета безбедности, све дотле док се не дође до конкретизације одредаба Резолуције и док се не примене све одредбе Резолуције – рекао је Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова Републике Србије, одговарајући на питање „Јединства”, постоји ли могућност повратити у Савет безбедности УН Косово и Метохију и додао: – неопходно је разговарати о примени Резолуције 1244, о конкретизацији тог решења аутономије за Косово и Метохију у оквиру Србије. Разговори који се воде уз улогу Европске уније је одлука Резолуцијом Генералне скупштине УН-а одређена као неко ко олакшава дијалог страна. Значи, ништа више ЕУ није добила од УН-а него само улогу да олакшава дијалог страна. У међувремену смо видели разне ситуације и разне притиске, па и ултиматуме које је ЕУ правила према Србији, да би приморала Србију да прихвати решење које није у складу са Резолуцијом Савета безбедности. Понашањењ ЕУ од 2013. и даље није олакшавање дијалога страна, што је мандат дат од стране Генералне скупштине УН-а, него је то стално настојање да се Србија принуди да прихвати признање једнострано проглашеног сецесионизма. ЕУ је, по мом дубоком уверењу, злоупотребила мандат који је добила од Генералне скупштине. Још једном истичем, тај мандат је искључиво олакшање дијалога страна. То што Шолц и Макрон предлажу некаква решења, то никакве везе нема са мандатом који је ЕУ имала. Осим тога, Шолц и Макрон јесу шефови две најмоћније чланице ЕУ, али нису они ЕУ. Како двојица, од рецимо 27, добише то право, ко им даде то право да они испоручују ултиматуме Србији да се успостављају неки добросуседски односи између Србије и њеног дела територије, супротне Резолуцији 1244? ЕУ није злоупотребљавала само врло узани мандат који је добила од Генералне скупштине УН- -а, она је уз то највише злоупотребљавала заинтересовање Србије за чланство у ЕУ. Она је ту заинтересованост користила као полугу, као неку алатку за изнуђивање незаконитог и неприхватљивог решења, које је супротно интересима Србије, супротно миру и безбедности, супротно тражењу одрживог решења за питање Косова и Метохије и супротно Резолуцији 1244.

• Ако имамо у виду да светом влада закон силе, а не права, да се увек провлаче претње и ултиматуми Србији по питању Косова и Метохије. Колико Србија има простора за маневар?

Овде се ради о покушају принуђивања Србије да тргује, да се одриче државног суверенитета и територијалног интегритета да би добила обећање неког чланства, да би добила неке инвестиције, донације, да би добила неке привилегије. Али, све то што се Србији ставља у изглед као некаква „награда”, у ствари је једна безочна политика одузимања државне територије Србији за неке материјалне бенефите. То нису упоредиве вредности. Ни једна озбиљна држава не може да прихвати трговину са својим суверенитетом и територијалним интегритетом за нека обећања чланства, обећања инвестиција, донација итд. То није достојно суверене државе. Не можемо ми да се укључимо у ту психологију коју други граде. Против те психологије, против те једне стратегије дробљења Србије морамо да се боримо и нисмо без шансе, нисмо без могућности, нисмо без подршке. Морамо да се ангажујемо врло активно. Кад кажемо активно, нас притискају на нечему што је супротно Резолуцији 1244. Зашто ми не мобилишемо дипломатску широку подршку и кроз УН и кроз друге системе и кроз све канале могуће да се изврше неизвршени делови Резолуције 1244, јер тамо стоји да се протерани безбедно и слободно врате на своја огњишта. То је 250.000 људи. Ми се боримо за положај Срба на Косову и Метохији, а њих тренутно има 130.000. Два пута више, два пута по 130.000 не може да се врати, а међународна заједница је преузела да обезбеде услове за безбедан и слободан повратак. Шта ћемо да кажемо то што чине управо последњих седмица и месеци. Врше терор против Срба, врше притиске, претње све до угрожавања права на живот преосталог српског становништва. А где су људска права за Србе? А где је осуда етничког чишћења…?

• И домаћа и страна јавност сматра да је Кумановски споразум, заправо, капитулација Србије у рату и да је управо тада највише изгубљено?

Није то капитулација. То је био споразум то није био политички него технички споразум. У њему се чак наглашава Резолуција 1244. У Кумановском споразуму се обнавља то признање суверенитета и територијалног интегритета Србије. Шта су одредбе, да контингенти војске и полиције Србије имају право да се врате на граничне прелазе према Македонији, Албанији, према Црној Гори. О чему то говори? Јел то говори о капитулацији или то говори о границама Србије и о признавању граница Србије. Ми знамо шта је политика силе. Ми знамо да ми немамо силу, али ми имамо глобалну већину светске заједнице на страни Србије и ми морамо то активирати и користити. Ако ми не можемо да се позивамо на силу, на шта можемо? Можемо на право, можемо на Повељу УН-а, на завршни документ ОЕБСА из 1975, на Париску повељу, можемо да се позивамо нарочито на Резолуцију Савета безбедности 1244. Зашто се тако ретко помињала резолуција, зашто се не тражи извршавање свега онога што није извршено? Зашто? Да би ми имали активну улогу, ми морамо да тражимо просторе за то. Ти простори су да се захтева враћање безусловно, неодложно враћање 250.000 протераних Срба. Не брани се ни останак 130.000 Срба на Косову и Метохији тако што се заборавља да 250.000 још није враћено. Па знате ви шта значи 250.000 људи, ко може да се супротстави Србији која тражи да се врати 250.000 људи Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији. На основу чега да се супротстави? Али на основу одредаба конвенција Савета Европе или на основу конвенција УН-а или на основу чега би се неко успротивио? Ту нико не може да се противи, зашто Србија не тражи.

• Курти врши насиље над Србима и за сва чињења има подршку Запада. Уколико би Војска Србије кренула да заштити Србе, сукобиће се са НАТО пактом. Шта урадити у таквој ситуацији?

Један од потеза је најављен, отварање дебате у Савету безбедности УН-а. Нека се земље које стоје и снаге и НАТО иза Куртија, Немачка, Америка и Велика Британија, нека кажу да они подржавају етничко чишћење Срба и да им је свеједно шта Курти ради. Србија увек мора бити крива. Мора се отворити дебата, мора се и Савету безбедности и другима отворити очи, јер њима добро дође што Србија та питања не покреће. Рачунају Србија је заинтересована за донације, инвестиције, а да ли можемо лако заборавити да је НАТО направио штету 100 милијарди долара Србији, да је колективни Запад само санкцијама Србији, Југославији нанео 150 милијарди долара штету? Кад ће Србија да добије толике донације или толике инвестиције? Никада. Ми не смемо заборавити. Морамо држати до достојанства државе и народа, и морамо се борити за наша права Резолуције јасније, јер се боримо за права а не за силу. Не боримо се за туђе територије, за окупацију или експанзију. Они се боре за експанзију и дробљење Србије и чине све да Србија прихвати независност Косова и Метохије за обећање неког бољег живота. Има ли бољег живота без очувања достојанства, суверенитета, духовности, националног идентитета, националне културе? Не можемо поклекнути под тим притисцима. Постоје и дипломатске и политичке могућности које се морају активније користити. Нема оправдања за размишљање о трговини Косовом и Метохијом за чланством у ЕУ и њиховим инвестицијама. Мир и безбедност се чувају позивањем на право и борбом. Ја мислим да је добра иницијатива да се иде у Савет безбедности. Та расправа би имала несумњиво позитиван резултат и не треба се бојати, не треба се колебати, не треба одлагати. Србија је рекла и мора одржати оно што је рекла да би била поштована. Идемо у Савет безбедности и оно што је најминималније, скренућемо светској јавности и политичкој и обичној на егзистенцијалну угроженост српског народа на Косову и Метохији, на масовно кршење њихових људских права, на етничко чишћење и окончање етничког чишћења Срба са Косова и Метохије итд. И, нарочито је битно, пробудићемо интересовање за Резолуцију 1244 као основ компромиса. Нема компромиса за Косово и Метохију изван Резолуције 1244, нема решења које ће бити одрживо за Косово и Метохију и Србију, ако је било изван Резолуције 1244 јер то није српска одлука била. То је била одлука Савета безбедности и укупног састава Савета безбедности. Напомињем, да су све чланице Савета безбедности гласале за ту Резолуцију и ми тражимо да они поштују оно што су они нама загарантовали, а не да поштују само оно што је била обавеза Срба према Албанцима на Косову и Метохији. Р. Комазец