Дијалекат ће опстати само ако се користи

Душанка Илић професор српског језика ЕТШ „Јован Цвијић“ у Штрпцу

Нико не треба да се стиди свог локалног говора, не треба да га заборави само зато што учи стандардни језик, каже Душанка Илић
Професор српког језика Душанка Илић рођена је и одрасла у Каменском Вучјаку, малом славонском селу у коме је живела све до рата у Хрватској. Живот је померао из републике у републику бивше Југославије (СФРЈ). Студије је започела у Београду, а завршила на Филолошком факултету у Приштини, балансирајући између учења и потребе да се преживи у тим сулудим временима. Неколико година била је спикер и водитељ на радију у Приштини и у Републици Српској. Сада живи у Готовуши, а ради у Економско-трговинској школи „Јован Цвијић“ у Штрпцу. У међуврмену је завршила и мастер студије и похађала акредитоване семинаре и курсеве, трудећи се да јој, како каже „оно што заборав одузме, ново учење надомести“. Већ петнаестак година је спољњи сарадник на Институту за српски језик и књижевност САНУ на пројекту Српски дијалектолошки атлас. Језик и дијалети су, добрим делом, њена преокупација. Одувек је волела да учи. За себе каже да је штребер. Оставља утисак професора који уме и воли да пренесе знање. Са њом смо разговарали о чистоти српског језика, значају ћирилице и чувању дијалекта.
Који је значај језика и писма као основе националног и културног идентитета једног народа?
-У језику је суштина једног народа, његове особине, искуства предака и начин размишљања потомака, а писмом се представљамо и доказујемо своју јединственост у времену и простору.
Како видите будућност опстанка српске ћирилице па и српског језика у који се уводи и увлачи све више страних речи?
-Наџивели су српски језик и писмо многе стране утицаје – турске, немачке, француске – преживеће и ову најезду „фенси“ „лајкова“. Нушићева Живка је до сада сигурно заборавила француски!
Шта је константа у језичком идентитету једног народа а шта може временом и да се мења?
-Све док се генрације међусобно разумеју – добро је. Иначе, око овог питања се споре и озбиљнији језички стручњаци те се не сматрам компетентном да просуђујем.
Где је граница у увођењу страних речи или неких нових речи, у српском језику, изнад које не сме да се иде?
– Мислим да је оправдано користити стране речи за појмове којих пре није било, али да би се требало успротивити сваком покушају да страна реч избаци домаћу са истим значењем. Морали смо прихватити „кафу“ или „фотографију“ али не морамо „шеровање“. Наравно да језик не можемо у потпуности заштитити од страног утицаја, јер да је то могуће, не бисмо данас имали ни „јастук“, ни „лопова“, ни „журку“.
Оснивач сте и председник Друштва за српски језик и књижевност „Старо Косово“ са седиштем у Штрпцу. Који су вам циљеви?
-Бавићемо се питањима српског језика, културе и традиције , унапређењем наставе српског језика и књижевности, стручним усавршавањем наставника те бележењем и истраживањем усмене народне традиције на Косову и Метхији. Крајем априла ћемо организовати конкурс за најлепшу причу на призренско-тимочком дијалекту. Учествовће ученици виших разреда основне школе и средњошколци који ће први пут имати прилику да пишу онако како већина и говори. Верујем да ће то бити прави изазов за све.
Којим и каквим средствима ћете као Удуржење водити борбу против кварења српског језика и нестајања дијалеката?
-Против кварења ћемо „преписати“ предавања, радионице и трибине на којима ће се на популаран начин решавати језичке недоумице. Дијалект ће опстати само ако се користи, језик је жив све док се чује у свакодневном говору, а наша намера је да променимо однос према дијалекту. Нико не треба да се стиди свог локалног говора, не треба да га заборави само зато што учи стандардни језик. .
Каква је будућност свршених средњошколаца, ученика Економско-трговинске школе у Штрпцу, у којој предајете?
-Мислим да већина своју будућност види далеко од Жупе.
Шта мислите о равноправаном опстанку културних идентитета Срба и Албанаца на Косову и Метохији?
-Да нам идентитет зависи само од равноправности, озбиљно бих се забринула. Ето, опстајемо. У ствари, остајемо!
С.Ђукић