Добитник награде Енес Халиловић
Зубин Поток: Додељена књижевна награда „Григорије Божовић“ за 2020. годину
Дом културе ,,Стари Колашин” у Зубином Потоку доделио је Халиловићу награду ,,Григорије Божовић” за 2020. годину за роман ,,Људи без гробова”
Жири за доделу књижевне награде „Григорије Божовић“ за 2020. Годину у чијем су саставу били Драгиша Бојовић, Андријана Живановић и Милета Аћимовић Ивков (председник жирија), донео је недавно одлуку да награда за дело остварено у духу прозе Григорија Божовића, коју додељује Дом културе „Стари Колашин“ у Зубином Потоку, припадне Енесу Халиловићу за снагу и вредност традицијске етике оживотворене у његовим приповеткама и роману „Људи без гробова“ (Лагуна, Београд, 2020.
Награда, која се састоји из новчаног дела, повеље и плакете са ликом Григорија Божовића, биће уручена Енесу Халиловићу на свечаности у Дому културе ,,Стари Колашин“ у Зубином Потоку у петак, 11. јуна ове године у 12.00 сати.
-У свету чије је средиште новопазарски крај који се у роману ситуира кроз одабране рубне просторно-географске слике, традицијски обичајни поредак и његов неумољиви етос, потом и кроз измештеност и социјалну маргинализованост јунака који, куд год ишли и шта год чинили, бивају обележени родним фатумским жигом и распињани снажним и интензивним унутарњим психо-емотивним поривима и страстима. Тиме се сржно опредељују да буду губитници, патници и страдалници, каже се у образложењу награде.
Енес Халиловић је, према речима стручног жирија у Зубином Потоку, у жанровски одређеније профилисаном роману о развоју лика „Људи без гробова“ успео да засебном и специфичном тематско-мотивском делокругу саобрази језичко изражајни комплекс; да различите теме, поступке и наративне рукавце складно и функционално оживотвори и сједини у ванредно узбудљивој причи. Потом да у њу улије и разнородне метанаративне сегменте, какви су: цитати, коментари, поређења, алузије, реминисценције и друге међутекстовне референце. Једноставно речено, да ширину тематског захвата животно и уверљиво сажме у јединство патничке историјско-егзистенцијалне визије у чијем је средишту вечита загонетка човекове судбине. Да то учини толико умешно и убедљиво да читалац пожели да се тој привлачној причи знатне животне снаге, са увећаном концентрисаном пажњом и емотивним трепетом, изнова посвети. Задовољно врати. То је за добар роман увек била највећа препорука.
С.Ђукић