“Док постији Бела вила, биће и Срба у Великој Хочи”

У организацији Српског културног центра и Института за српску културу данас је у Приштини представљен стари Васкршњи обичај Бела вила који се среће још само у Великој Хочи и који је уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.

 

Своје истраживање у Српском културном центру представио је др Александар Павловић, научни сарадник у Институту за српску културу.

Због значаја који Бела вила има за очување идентитета и континуитета Срба у Великој Хочи овај обичај је 2017. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.

Престављајући истраживање о овом обичају Павловић је казао да се вредност једног обичаја огледа управо у томе колико је он важан за његове носиоце данас. Бела вила за мешане Велике Хоче и данас има нарочиту вредност.

“Гледајући њихов данашњи положај и очуваност тог положаја Бела вила је важан чинилац идентитета Срба у Великој Хочи. Тај обичај је део традиције са којом се становништво овог места поистовећује и сматра искључиво својим и повезује своје постојање, свој континуитет на том подручју управо са постојањем и континуитетом Беле Виле. Како би неки моји саговорници тамо рекли: док постији Бела вила, биће и Срба у Великој Хочи или другим речима, ако не буде Беле виле, неће бити ни Срба. Дакле Бела вила у том смислу за Србе је од тог значаја јер је чувају зарад свог идентитета. Ако и њу из појединих разлога забораве питање је да ли ће се они осећати ониме што данас за себе сматрају носиоцима своје традиције и чуварима своје традиције од памтивека па до данас“, казао је Павловић.

Уз видео пројекцију где је приказан сам чин овог обичаја, Павловић је казао да се обичај Бела вила практикује на трећи дан Васкрса. Белој вили претходи литија и „игра паунова“, а сам обред Беле виле, како је објаснио састављен је из два дела, игре која симболизује лов дивљих коња и игре „зидања града“.

У првом делу обичаја, десетак младих момака, тзв. ловаца младим олисталим гранама настоје да „улове“ двадесетак других момака који у овом случају представљају дивље коње и да их доведу до места које симболизује пијацу како би их продали купцима.

У другом делу обичаја младићи праве формацију кружног облика, састављену из два реда учесника, горњег и доњег кола, градећи град и певајући песму „бела вила град градила“. Том приликом, према речима Павловића, нарочито се води рачуна о издржљивости момака који на својим раменима држе момке из горњег кола.

„За житеље Велике Хоче је од изузетне важности да Бела вила успе, јер они верују да она има утицаја на успех у будућности која се огледа не само у плодности године, већ и у другим сегментима уопштено везаним за њихов опстанак,“ казао је Павловић.

Велика Хоча представља једно од главних средишта српске духовности и културе на Косову и Метохији. Ово место се одликује великим бројем православних светиња, али и богатим културним наслеђем које је преношењем са генерације на генерацију локално српско становништво сачувало до данас.

У Српском културном центру на јесен ће бити представљен још један стари обичај који је такође уписан у Национални регистар за нематеријално културно наслеђе. Ради се о „Женидби Краљевића Марка“, обичају који се примењује у Штрпцу.