Дрецун: Одговор Кфора политички, не виде етнички мотивисане нападе као угрожавање мира
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун, изјавио је данас да је одговор Кфора о повратку српских безбедносних снага на КиМ политичка одлука, додајући да Кфор више од 300 етнички мотивисаних напада на Србе не види као угрожавање мира и стабилности.
Како је Дрецун објаснио за Т а н ј у г, Кфор сматра да тим нападима треба да се бави косовска полиција и Еулекс пре њих, да они треба да реагују само када су неки већи инциденти у питању.
На питање да ли је Кфор способан да сачува мир, Дрецун каже да не треба сумњати да имају капацитета за то, али је питање ко угрожава мир и чије је сигурно окружење угрожено.
“Кфор се понаша на начин као да Срби угрожавају мир и сигурност”, рекао је Дрецун.
Каже и да је одговор Кфора на захтев Србије очекиван и да пуцање на младиће на Бадњи дан, као и других више од 300 етничких напада за време Куртијеве владавине, Кфор не тумачи као угрожавање.
“Сматрају то одговорношћу косовске полиције. Раније су се понашали другачије, били су значајније присутни, имали су већи број припадника на критичним местима. Проценили су на основу политичке жеље да је на КиМ ситуација боља, да је већа демократија”, казао је Дрецун.
Председника скупштинског Одбора за КиМ забрињава што се у одговору каже да је Кфор тај који чува ред и поредак, а питање је који поредак чувају.
“Да ли чувају поредак у којем прихватају независност Косова, постојање војске Косова, дозвољавају вежбе, које Резолуција 1244 не подразумева. Нису нам објаснили који поредак обезбеђују”, истиче Дрецун и додаје да је овим одговором Кфор погазио Резолуцију 1244.
Коментаришући изјаву председника Србије Александра Вучића да размишља да ли би требало да Србија присуствује следећој седници УН, Дрецун каже да, уколико српских представника не буде тамо, неће се чути српски глас.
Мишљења је да свуда треба да будемо присутни да бисмо изнели наше аргументе, наше чињенице.
“Евентуално неучествовање могло би да буде упозорење и порука да за Србију није прихватљиво гажење Резолуције 12 44, али то би могли и да се искористи да се та иста Резолуција промени. И једно и друго је тешка одлука”, рекао је Дрецун.
На питање да ли се може очекивати почетак формирања Заједнице српских општина у јануару, Дрецун наводи да је то услов да се настави дијалог и примећује да је питање који би дијалог сада требало да се води.
Како појашњава, дијалог Београда и Приштине у Бриселу је статусно неутралан, а сада и ЕУ и САД у фокус би да ставе француско – немачки предлог који је Србија већ одбила, јер јој је неприхватљиво де фацто признање Косова.
“Посете изасланика ће бити у смислу да се припреми наставак дијалога, то подразумева формирање агенде. То је покушај да тргују, поставили су нам лествицу високо, знају да не можемо да прихватимо, па ћемо да видимо шта је то ниже на лествици што нам нуде”, закључио је Дрецун.
