Дрецун: Позиција Приштине забетонирана, не желе да праве никакве уступке
Доскорашњи председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже за РТС да је делегација из Београда на преговоре у Бриселу дошла у позитивном духу и веома добро припремљена, са намером да преговара и нешто договори, али да је позиција Приштине “забетонирана” и да не жели да прави никакве уступке.
Чекају се још детаљи вишесатних разговора у Бриселу, али оно што је до сада познато јесте да је Београд изашао са два предлога и да је Приштина оба одбила. Како је прецизирао директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, први се односио на личне карте, а други на регистарске таблице.
Доскорашњи председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да је било очекивано да ће Приштина одбити предлоге, да је позиција Приштине “забетонирана” и да не желе да праве никакве уступке.
“Криза је и настала због тога што је Приштина једнострано донела одлуку о таблицама и личним картама и покушала да крене са применом свега тога”, подсећа Дрецун.
“Иако су биле најаве да ће се првенствено разговарати о Заједници српских општина, споразуму око несталих и другим питањима, све се свело на оно што је сада најважније, а то је како да се реши проблем са регистарским таблицама”, каже Дрецун.
Истиче да је приштинска страна инсистирала да се дефинише наредни формат и како би изгледао коначни споразум који би требало, по њиховом мишљењу, да укључи такозвано међусобно признање, што је за Србију неприхватљиво.
Наглашава да је делегација из Београда дошла на преговоре, како је приметио и амбасадор САД у Београду Кристофер Хил, у позитивном духу и веома добро припремљена, са намером да преговара и нешто договори.
“Изостала је, са друге стране, било каква позитивна оцена понашања Приштине од стране амбасадора Хила и мислим да је то добра порука и да Србија на томе треба да настави да ради у наредном периоду, јер то значи да САД шватају суштину проблема, а то је понашање Куртија, односно приштинске стране”, наглашава Дрецун.
“Кризни менаџмент се сада води у два правца”
На дневном реду у Бриселу је било и покретање питања свеобухватног споразума и “кризни менаџмент”.
Дрецун истиче да кризни менаџмент значи да се управља одређеном ситуацијом или кризом која постоји и да тај аспект сада јесте примењив јер заиста постоји опасност од нагле ескалације кризе.
“Тај кризни менаџмент се сада води у два правца – један је политички и суштина је да смо имали низ интензивних активности, како земаља Квинте, тако и Европске уније и Уједињених нација. Имамо и разговоре у Бриселу. То је тај политички део управљања ситуацијом”, објашњава Дрецун.
Каже да други – безбедносни, првенствено зависи од КФОР-а, односно НАТО-а који има највише снага у КФОР-у.
“Најважнији је био састанак који је одржан са генералним секретаром НАТО-а, при чему је исказана апсолутна спремност НАТО-а да преко КФОР-а спречи било какво шире насиље”, наглашава Дрецун.
“САД не одговара да дође до шире кризне ситуације”
Дрецун каже да Сједињеним Државама не одговара да дође до шире кризне ситуације и стварања новог жаришта због новонасталих геополитичких околности и рата у Украјини.
“Због тога САД настоје да своје активности усмере у правцу да све што се дешава на северу не пређе праг такозваног оружаног сукоба и да се решава са минималном количином насиља”, сматра Дрецун.
Истиче да је распоређивање припадника америчког контигента КФОР-а на северу КиМ показатељ америчке стратегије – толерише се и подржава Приштина, али и спречава шире насиље.
Каже да је неопходно да се и Брисел окрене више Приштини јер је, како каже, Приштина та која онемогућава договор.
“Велика је напетост и нервоза на обе стране на северу Косова. То значи да може да дође до брзе ескалације и сукоба. Видимо да Приштина наставља са припремама за спровођење једностране одлуке, а то се види и по кретању и активностима њихових полицијских и специјалних полицијских снага”, истиче Дрецун.
