Дрецун: Предлоге ћемо тек вудети, али нема наметања Србији

Ко би из Међународне заједнице и са каквим предлогом за решење питања КиМ могао да изађе тек предстоји да се види, али је потпуно погрешна перцепција ситуације у којој неко мисли да може Србији да наметне нешто супротно њеним виталним интересима и да се она сложи са тим да призна Косово, каже председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун.

 

Дрецун је оценио и да следећа фаза разговора Београда и Приштине мора да се односи на дефинисање, условно речено, статуса КиМ, односно мора бити о томе како коначно решити косовско питање.

У изјави за Т а н ј у г, Дрецун подсећа да све заинетересоване стране имају своје виђење могућности како разрешити косовски проблем.

Према његовим речима, западне земље, које су признале самопроглашену независност Косова, свакако очекују да се уз, можда неке минималне, али никако суштинске уступке Србији, постигне решење које би заправо значило признање те лажне државе, а чиме би се отворила врата за њено чланство у УН. „У том смислу, могуће је очекивати да буде некаквих предлога, а да ли Немачке, као водеће чланице ЕУ, да ли Лајчака… видећемо, „ каже Дрецун.

Додаје да су САД преко Гренела у више наврата изнеле став да оне неће излазити са својим ставом о решењу и да неће покушати да га намећу , већ сматрају да треба својим ауторитетом и моћи да створе услове да се разговори наставе. То је, каже, резултирало тиме да је нова већина у Приштини повукла једностране мере.

Упитан шта би била кључна тема у наставку дијалога, Дрецун каже да не можемо да знамо шта Лајчак планира и додаје да би специјални представник ЕУ прво морао да обави припремне састанке о томе како би изгледао наставак разговора, о чему би се разговарало…

Бриселским споразумом је, каже Дрецун, Београд испреговарао животно важне ствари за људе на КиМ, посебно Срба, али да нема реализације кључног договора – Заједнице српских општина.

„Да ли сада поново разговарати о томе како се да ЗСО формира? Ту смо већ изгубули поверње и према ЕУ и према САД и у потпуности према Приштини“, каже Дрецун.

Према његовим речима, следећа фаза разговора мора да се односи на дефинисање, условно речено, статуса Косова и Метохије – у ком статусу ће у наредном периоду бити КиМ.

„Ми свакако нећемо пристати на то да то буде држава, јер решење треба тражити у оквиру Резолуције СБ УН 1244 и наших признатих граница. Албанци имају другачији став и то ће бити тешки разговори. Али, не могу да видим о чему бисмо даље разговарали – ако Бриселски споразум није реализован, ако Албанци одбијау да се формира ЗСО и да она има извршне надлежности, ако су спремни да уводе једностране мере… осим да се сада разговара како коначно решити косметско питање“, рекао је Дрецун.

Подели на: