Дрецун: Приштина жели да избегне формирање Заједнице српских општина

Приштина у потпуности жели да избегне оно што је суштина првог бриселског споразума, а то је формирање Заједнице српских општина, наводи Милован Дрецун, народни посланик. Оцењује да она таквим понашањем показује да је непоуздан саговорник, да је страна којој се не може веровати и у чије понашање увек треба да се сумња.

 

Милован Дрецун је гостујући у емисији “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда навео да Приштина нема искрену вољу да се постигну решења за најтеже проблеме.

“Приштина у потпуности жели да избегне оно што је суштина првог бриселског споразума, а то је формирање Заједнице српских општина, без обзира што таквим понашањем показује да је непоуздан саговорник, да је страна којој се не може веровати и у чије понашање увек треба да се сумња”, наводи Дрецун.

Додаје да је приштинска делегација дошла да разговара евентуално о неким економским темама, али да се ту, како каже, ништа значајно не уради.

“Тако стварају утисак да једно треба да се разговара и постигне решење у међусобном признању, како они кажу, тј. да Србија призна Косово. Тиме желе да изврше притисак и на међународну заједницу и на Европску унију”, рекао је Дрецун гостујући у емисији “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда.

Упитан да ли ће ЕУ извршити јачи притисак на Приштину да примени споразум из 2013. о Заједници српских општина, Дрецун каже да можемо само да се надамо.

“Већ седам годинама од европских званичника слушамо те приче, па ни корак нисмо ближи, већ сто корака даљи од формирања ЗСО. ЕУ мора да пређе са празних прича и флоскула и да натера Приштину да то уради”, истиче Дрецун.

Додаје да је ЕУ одговорна за то, јер је, како каже, под њеним покровитељством постигнут тај први споразум у Бриселу.

“Понашање ЕУ, по мени, посебно Мирослава Лајчака, је такво да оно охрабрује Приштину да избегава тему ЗСО. Само га треба подсетити да је договорено да се иде на два паралелна колосека. Једно је оно што је договорено првим споразумом, а није реализовано, а то се посебно односи на ЗСО, а друго је да се отварају теме као што су економија, повретак расељених и нестала лица”, наводи Дрецун.

Прљава игра и опомена сведоцима

Поводом докумената која “цуре” из Специјализованог тужилаштва у Хагу, Милован Дрецун каже да немамо довољно елемената да бисмо знали шта тачно стоји иза тога и оцењује да је у питању прљава игра.

“Прво, тај човек, који доноси та документа, такозвани ‘муња’, толико брзо трчи да су га ови из Удружења ветерана јурили и нису могли да га ухвате. Онда су они то пријавили Специјализованом тужилаштву и као нешто нису баш гледали. Видели су изјаве сведока али су сведоци означени бројевима. Онај ко је успео да покупи комплетну документацију, ако су заиста у тим кутијама документа из Специјализованог тужилаштва, он је сигурно могао да види да идентитет тих сведока, иако се на папирима воде под бројем”, наводи Дрецун.

Оцењује да се ради о покушају да се компромитује рад Тужилаштва због сарадње са надлежним институцијама Републике Србије.

“Са једне стране имате покушај да се компромитује рад Тужилаштва због сарадње са надлежним институцијама Републике Србије, јер је то наводно Београд фалсификовао документацију. Са друге стране је то опомена сведоцима да знају њихов идентитет, или да могу да га сазнају, па да поведу рачуна о томе шта ће говорити”, објашњава Дрецун.

Додаје да се потенцијалним сведоцима шаље порука да поведу рачуна о ономе шта ће рећи, уколико буду позвани од стране суда.

“Ако се има у виду да је поново сада на дневном реду у скупштини у Приштини био покушај усвајања Закона о заштити вредности ОВК онда је то већ укомпонована прича где се из два различита извора шаље порука потенцијалним сведоцима да ни у сну не смеју да одају тајне о злочинима која је починила терористичка ОВК”, закључује Дрецун.

Подели на: