Дрецун: Приштини је циљ да формира војску, НАТО јој помаже у томе
Досадашњи председник Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да је Приштина фокус са дијалога пребацила на војни терен, уз подршку Запада. Тврди и да би патролирање тзв. косовских безбедносних снага на северу Куртију омогућило потпуну контролу над тим подручјем. Истиче да НАТО помаже трансформацију КБС-а у војску.
Дрецун каже за РТС, поводом откривања бисте Адаму Јашарију у јужном делу Косовске Митровице, да постоји континуитет напада режима Аљбина Куртија и приштинских власти на Србе као део ширег пројекта.
“Дугорочан циљ је заклетва коју су полагали припрадници терористичке формације такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) – ослобађање и уједињење свих, како кажу, албанских етничких територија на Балкану, односно стварање Велике Албаније. Курти је подизањем споменика Јашарију послао поруку да процес није завршен и да би све што је ОВК започела требало да се заврши”, наводи Дрецун.
Истиче да је економија приштинских власти без перспективе, што се огледа у чињеници да је, како каже, више од 150.000 претежно младих отишло са Косова и Метохије у последње четири године. “То се посебно односи на српски народ. Међутим, због помоћи коју држава Србија пружа народу на КиМ, Срби су се економски поприлично опоравили”, објашњава.
Сматра да је Курти суочен са претњама Сједињених Држава због једностраног потеза забране употребе динар ана територији јужне покрајине.
“Вашингтон тврди да ће та одлука да се одрази на партнерство Приштине и САД. Међутим, суштински је да поставимо питање да ли претње могу да нанесу штету Приштини. Ја то не видим”, истиче Дрецун.
Уместо тога, указује, на делу је интезиварање наоружавања Косовских безбедносних снага по НАТО стандардима, што за циљ има њихову трансформацију у војску.
“Изговор је да Београд припрема некакву агресију. Тако су фокус са дијалога у Бриселу пребацили у потпуности на војни план. То се види у томе да су прошле године потрошили 115 милиона долара за набавку новог наоружања и идеју о формирању три пешадинска пука”, набраја Дрецун.
Истиче да га брине потенцијална иницијатива о заједничким патролама Кфора и тзв. косовских безбедносних снага на северу. “Било каква патрола која би КБС-у омогућила да контролише административну линију, значила би њихову потпуну контролу на северу Косова”, каже Дрецун.
Наглашава да је за контекст битна и реакција НАТО-а, који нема став према трансформацији КБС-а због земаља које нису признале независност Косова, али на неколико нивоа потпомаже стварање војске.
“Присуство НАТО-а има три компоненте. Једна је војно присуство – и то су трупе у саставу КФОР-а. Друга је саветодавни тим НАТО-а, који има комуникацију са КБС-ом. Трећа ствар је, оно што они кажу, интеракција између Савеза и Косова. Међутим, све три компоненте заправо представљају подршку у стварању такозване Војске Косова”, истиче Дрецун.
