Дрецун: Ставови САД и ЕУ о преговорима Београда и Приштине се, барем званично, разликују
Недељу за нама обележила је повећана дипломатска активност у региону. Кристијан Шмит је предложен за новог високог представника у Босни и Херцеговини, а Мирослав Лајчак и Метју Палмер заједно су посетили званичнике у Приштини и Београду. Председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун рекао је за РТС да Аљбин Курти заговара наставак разговора Београда и Приштине, “али само у правцу припреме неког новог састанка”, а не према дневном реду који је Лајчак утврдио прошле године, као и да Београд очекује да се разговара о формирању Заједнице српских општина.
Милован Дрецун, председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију, навео је да је Приштина досад доносила неколико платформи за наставак преговора са Београдом, као и да су усвајали резолуције, којима су, како је оценио, дефинисали само препреке за наставак дијалога.
“То је била платформа против дијалога, све оно што је досада рађено у Приштини. Интересантно је да Аљбин Курти заговара наставак разговора, али само у правцу да се припреми неки нови састанак. Како каже, он ће са председником Републике Вучићем разговарати да би припремио неки следећи састанак”, рекао је Дрецун током гостовања у Јутарњем програму.
Додао је да је јасно да Курти циља на то да се разговара искључиво о такозваном међусобном признању, а да се све друге теме оставе по страни.
“Па кад Београд призна Косово, а неће га никада признати, е онда може да се разговара и о другим темама. И у том смислу је сада ова прича око платформе, ако би се прихватио такав сценарио који жели Курти, онда је нормално да се после тог првог сусрета на високом нивоу донесе нека платформа у Приштини да се види којим путем ће се ићи даље”, навео је Дрецун.
Оценио је то као губљење времена, као и да тако не може да се разговара са Београдом, као и да је очигледно да је и Метју Палмер покушао да усмери Приштину у правцу који би омогућио да се ипак постигне неки напредак.
“Ако ништа више, бар по питању решавања судбине несталих, а видимо да о томе говори и Курти, о томе говори и Метју Палмер, а наша страна је апсолутно спремна да се разговара о том питању и да се оно решава. Мада, ту постоји проблем, Албанци увек постављају препреке. За њих је решавање судбине несталих само ако се реши питање несталих Албанаца. Уопште их не занима питање несталих Срба”, рекао је Дрецун.
Додао је да када Београд тражи неку локацију ту се појаве некаква упозорења о радиоактивним материјалима и да се те локације прскају хемикалијама како би се све спржило и оценио да Приштина није искрено посвећена решавању тог питања.
“С обзиром на то да су и Београд и Приштина, бар декларативно, склони томе да се тај проблем реши, да Метју Палмер говори о томе, можда ће то бити питање око кога ће првенствено моћи да се постигне некакав договор и да се ту бар оствари неки напредак, а ако ми будемо чекали хиљаду њихових нових платформи, онда ће заиста бити проблема или неће бити постигнут никакав напредак”, казао је Дрецун.
Оценио је да су Палмер и Лајчак заједничком посетом демонстрирали заједнички приступ евро-атлантских савезника и да је показан значај који САД и ЕУ придају решавању косовског проблема, као и да је показана жеља да се подигне ниво целог процеса.
“Ставови САД и ЕУ се, бар званично, разликују”
Дрецун је додао да се ставови САД и ЕУ, бар званично, разликују.
“Американци сматрају да ови разговори треба да се заврше признањем лажне државе Косово од стране Београда, или како они кажу међусобним признањем, док је Лајчак морао да избегне такво опредељење због пет земаља ЕУ које не признају Косово. Мени је много више интересантна изјава коју је Палмер дао једном дневном листу у Београду где је рекао да споразум може да буде постигнут и без признања, ако се две стране о томе договоре. То је ипак новина”, казао је Дрецун.
Додао је да то улива наду да ће у наредном периоду моћи да се разговара о неким питањима која су била на дневном реду, онако како их је Лајчак договорио са обе стране прошле године.
“Лајчак је договорио за прошлу годину, када је требало наставити дијалог, да се разговара о формирању Заједнице српских општина на једном колосеку. Не да се поново преговара о томе како ће изгледати Заједница, што би Албанци желели, него да се разговара о томе шта још урадити онако како је договорено Бриселским споразумом и Споразумом о имплементацији”, рекао је Дрецун.
Истакао је да је договорено да се разговара и о питању несталих, повратку расељених, међусобним финансијским потраживањима, имовини и економској сарадњи, као и да током 11 рунди преговора није постигнут никакав напредак.
“Сада би Курти после његових изјава и припреме терена да се прихвати његов став да се потпуно промени дневни ред, да на дневном реду уопште не буде Заједница српских општина. Ми то нећемо, и нећемо да дозволимо. Нема уопште разговора ако се не договори да се формира Заједница српских општина, тачно да се прецизирају рокови”, нагласио је Дрецун.
Оценио је да ће то бити тешка, позициона борба око тога шта ће се ставити на дневни ред и како да се даље иде у дијалогу.
