Гојковић отворила скуп о српском културном наслеђу на Косову

Министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је данас научни скуп “Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији” у Српској академији наука и уметности и том приликом нагласила да споменичко наслеђе на Косову представља кључни елемент националног, културног и духовног идентитета српског народа, а истовремено важан и препознати део културног наслеђа Европе и света.

Гојковић је истакла да је наше културно благо на Косову и Метохији је деценијама уназад и све до данас изложено различитим врстама насиља и претњи, отвореним насртајима и физичком уништавању, као и свакодневним кампањама и притисцима, покушајима брисања и фалсификовања.

“У периоду од 1999. године до данас, неповратно је уништен део српске средњевековне духовне и културне баштине од суштинског значаја за нашу историју. Време је показало да привременим институцијама самоуправе недостају и стручност и воља да воде бригу о српском културном наслеђу, што су констатовале и досадашње мисије Унеска и Савета Европе. Најочигледнији пример је Мартовски погром из 2004. године, када су бројни манастири и цркве срушени, спаљени и оскрнављени, а 10.000 фресака, икона и многих других вредних реликвија и црквених књига трајно су уништене и нестале”, казала је Гојковић и додала да су недавни захтеви да се српски манастиру избришу с Листе светског наслеђа у опасности, звуче у најмању руку цинично.

Министарка је оценила да очување нашег културног наслеђа је један од услова опстанка српског народа на Косову и Метохији и спада међу приоритете културне политике наше земље.

“Министарство културе и информисања је преко Републичког завода за заштиту споменика културе спровело конзерваторско-рестаураторске, сликарско-рестаураторске и санационе радове у манастирима Бањска, Високи Дечани, затим у Пећкој Патријаршији, Грачаници, Богородици Љевишкој, Великој Хочи и манастиру Светих архангела код Призрена. Министарство и у овој години у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе наставља радове на обнови манастира Бањска и Цркве Богородице Љевишке у Призрену” казала је Гојковић и додала да је у одбрани од бројних фалсификата, подметања и злоупотреба, важно и да наши еминентни стручњаци из области заштите споменичког наслеђа, историјских наука, етнологије, лингвистике и правних наука изнесу свој став и пруже допринос у одбрани истине.

Гојковић је нагласила смо све више сведоци и такозваног “меког” притиска на нашу верску и културну баштину.

“Један од таквих примера десио се у августу 2019. године, на остацима православног храма Св. Николе у Новом Брду. Ту је постављена тзв. косовска застава, одржана манифестација “Дани Артане”, и служена римокатоличка миса на темељима православног храма, а све у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етнички албанске локације. Шта више, све то се дешавало у специјалној заштићеној зони која обухвата српске средњовековне културно-историјске и верске споменике” казала је Гојковић.

Како је навела други драстичан пример је изградња пута који би повезао Косово са Црном Гором.

” Одлуком Приштине, тај пут трасиран је непосредно уз манастир Високи Дечани. Тиме би директно угрозио задужбину краља Стефана Дечанског из 14. века, која ужива статус светске културне баштине. Паралелно са изградњом пута, представници локалне самоуправе одбијају да имплементирају чак и одлуку Уставног суда у Приштини којом је одлучено да се манастиру Високи Дечани врати 24 хектара земље” казала је Гојковић.

Према њеним речима “сви они који претендују на нашу културну баштину рачунају на то да брисање материјалних трагова постојања једног народа протоком времена трајно уништава његово сећање и идентитет.

“Ипак, оно што ниједан покушај крађе историје и идентитета не може да избрише јесте дубоко укорењена свест о културним коренима нашег народа. Одатле потиче и одлучност да негујемо и чувамо свест о величини наших светиња, заједно са материјалним споменицима” казала је Гојковић.

Председник САНУ Владимир Костић истакао је да је Академија прекидана пандемијом амбициозно покренула пројекат под називом “Српско питање”.

“Жеља је да се уз присуство чланова САНУ, уз учешће релеватних институција као што је то случај данас, и појединаца покрећу питања од виталног значаја за ово друштво, народ и државу. Било је јасно да ће у таквим плановима приоритет свих приоритета бити проблеми на КИМ” казао је Костић.

Он је нагласио да је данашњи скуп неколико пута пандемија одлагала.

“Суочени са негирањем провокацијама и отимањем суштине те баштине шватили смо да времена за одлагање више нема. Имамо преко 30 учесника скупа од којих ћемо сигурно многио научити” казао је Костић.